01 oktobar 2012
Ređo Emilija je obrazovni program koji se zasniva na holističkom pristupu detetu, porodici, školi i okruženju. U nastavku, Svetlana Pantelić predstavjla ovaj program.
06 avgust 2012
Istraživanje dečjeg razvoja ukazuje da je prisiljavanje deteta na savladavanje nekog znanja ili usavršavanje nekog predmeta, pre nego što je ono zrelo za to, neefikasno i bezuspešno.Trebaće mu više vremena da nešto nauči i učenje će biti nekompletno.
Autor teksta koji sledi je Erl Ogltri (Earl Ogletree), a tekst je za naš saj prevela i pripremila Tatjana Petrušijević
05 jun 2012
Pristup obrazovanju Aleksandra Nila, koji se primenjuje u školi Samerhil, ima dosta pristalica i dosta oponenata. Naše uredništvo zastupa pristup obrazovanju koji se dosta razlikuje od Nilovog, ali smatramo da je na ovakvom sajtu neophodno predstaviti principe na kojima se zasniva rad u školi Samerhil a koji su postali obavezno štivo na studijama pedagogije u mnogim zemljama. U nastavku je tekst o Nilu i školi Samerhil koji je pripremila Jelena Kostić.
19 april 2012
Kreativnost ne bi trebalo da u školama bude na marginama nastavnog procesa, već da postane jedan od najvažnijih zadataka škole u obrazovanju celovitih ličnosti. Stvaranje atmosfere u kojoj se deca osećaju sigurna, slobodna da se izraze i socijalno prihvaćena, uprkos svakoj različitosti koju možda osećaju u odnosu na druge, je od najviše važnosti za integralni razvoj deteta. U nastavku je deo teksta Verice Sekulić - Prikaz tehnike kreativnog učenja. Ceo tekst moožete pročitati OVDE
07 mart 2012
|
Jedan od uticajnih klasika nemačke pedagogije s kraja 18. i tokom 19. veka je švajcarski pedagog i reformator obrazovanja Johan Hajnrih Pestaloci (1746-1827). Ono što je Pestaloci zagovarao - atmosferu ljubavi, prihvatanje i uvažavanje potreba, mogućnosti i interesovanja deteta kao osnovu za razvoj zdrave i ostvarene ličnosti, i danas su osnovni ciljevi i principi koji se teže ostvariti u savremenom procesu vaspitanja i obrazovanja.       |
Najveći broj odraslih ljudi koje znam su u školi mrzeli matematiku, ili je nisu razumeli, ili im je bila dosadna. Ja sam jedna od njih! A onda sam imala sreću da kao odrasla, na studijama Valdorf pedagogije u Engleskoj, spoznam lepotu i čudesnost matematike. 
U decembru 2011. godine, u Beogradu je gostovala Dr Mihaela Glekler, predsednica Medicinske sekcije Antropozofskog društva. Ona je tom prilikom održala predavanje za lekare o antropozofskoj medicini u kojem je govorila o salutogenezi, realtivno novom socio-medicinskom konceptu koji se fokusira na faktore koji podupiru zdravlje čoveka i osećaj zadovoljstva, pre nego na faktore koji izazivaju bolest. S obzirom da je ovo veoma povezano sa konceptom 
"Globalno sagledavan razvojni put škole, kretao se od tzv. stare škole, preko pokreta nove škole pa do brojnih alternativnih modela savremene škole." U tekstu koji sledi, M.Ilić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Banja Luci, navodi osnovna obležja ključnih odrednica "stare", "nove" i "savremene" škole. Preuzmite tekst 
U drugoj polovini XX veka, pojavljuje se veliki broj teoretičara koji se bave pitanjem obrazovanja na holistički način. Jelena Kostić nam predstavlja Ivana Iliča, jednog od najradikalnijih kritičara tradicionalne škole. 
