15 februar 2012
Najveći broj odraslih ljudi koje znam su u školi mrzeli matematiku, ili je nisu razumeli, ili im je bila dosadna. Ja sam jedna od njih! A onda sam imala sreću da kao odrasla, na studijama Valdorf pedagogije u Engleskoj, spoznam lepotu i čudesnost matematike.
Žana Borisavljević piše o pistupu u radu sa matematikom koji kod dece podstiče radoznalost, kreativnost i moralnost.
07 februar 2012
U decembru 2011. godine, u Beogradu je gostovala Dr Mihaela Glekler, predsednica Medicinske sekcije Antropozofskog društva. Ona je tom prilikom održala predavanje za lekare o antropozofskoj medicini u kojem je govorila o salutogenezi, realtivno novom socio-medicinskom konceptu koji se fokusira na faktore koji podupiru zdravlje čoveka i osećaj zadovoljstva, pre nego na faktore koji izazivaju bolest. S obzirom da je ovo veoma povezano sa konceptom rezilijentnosti koji mi promovišemo, kao i da je sasvim u skladu sa holističkim pristupom vaspitanju i odgoju dece, predstavljamo vam deo teksta o salutogenezi iz predavanja koje je Dr Glekler održala 2001. godine u Americi.
09 oktobar 2011
"Globalno sagledavan razvojni put škole, kretao se od tzv. stare škole, preko pokreta nove škole pa do brojnih alternativnih modela savremene škole." U tekstu koji sledi, M.Ilić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Banja Luci, navodi osnovna obležja ključnih odrednica "stare", "nove" i "savremene" škole. Preuzmite tekst ovde.
09 oktobar 2011
U drugoj polovini XX veka, pojavljuje se veliki broj teoretičara koji se bave pitanjem obrazovanja na holistički način. Jelena Kostić nam predstavlja Ivana Iliča, jednog od najradikalnijih kritičara tradicionalne škole.
01 avgust 2011
Pitanje o realnom postojanju i važnosti lepog u životu čoveka je isto kao i pitanje o postojanju boga. Mi intelektualnim putem nismo sposobni da dođemo do odgovora, ali osećamo da je ovo pitanje veliko i značajno za nas kao ljude, što nam ukazuje da čovek ne može do velikih i značajnih istina da dođe, a da ne bude uključen u njihovo traženje potpuno, svim delovima svog bića. Razvoj celovite ličnosti je pitanje opstanka ljudskog roda, jer se znanja stečena bez uključivanja intuicije, savesti i osećanja uglavnom preokreću protiv čoveka. Kakva je korist od znanja koje umanjuje čovekovo dostojanstvo i ne pomaže mu da razvije svoje unutrašnje vrednosti?
Ovo je deo teksta u kojem Verica Sekulić, vaspitačica i nastavnik engleskog, razmatra lepo kao estetsku kategoriju i važnost estetskog vaspitanja za decu koja odrastaju u savremenim uslovima. Ceo tekst možete preuzeti OVDE
Parker Palmer je savremeni edukator, aktivista i pisac koji podstiče principe holističkog obrazovanja kroz svoj rad sa davanjem podrške nastavnicima u utemeljivanju svog poziva u ličnom razvoju. Po njemu, dobro podučavanje proističe iz identiteta i integriteta učitelja! To znači da dobar učitelj mora da poznaje sebe i da teži da svoj život živi što bolje može. 
Priča o temperamentima ide unazad još do vremena Hipokrata i Galena, koji su se temperamentima bavili uglavnom sa stanovišta medicine i fiziologije. U XVIII veku, Kant je objavio knjigu “O lepom i uzvišenom” u kojoj je teorija o temperamentima predstavljena na filozofsko-sociološki način.
teklo popriličnu popularnost među slavnim ličnostima – a već devedeset godina, ono je stub školskog programa Valdorf pedgogije. Istražujemo mnoštvo načina na koje pletenje i drugi ručni radovi podstiču intelektualni razvoj i usađuju detetu osećaj dostignuća.
