01 avgust 2011
Pitanje o realnom postojanju i važnosti lepog u životu čoveka je isto kao i pitanje o postojanju boga. Mi intelektualnim putem nismo sposobni da dođemo do odgovora, ali osećamo da je ovo pitanje veliko i značajno za nas kao ljude, što nam ukazuje da čovek ne može do velikih i značajnih istina da dođe, a da ne bude uključen u njihovo traženje potpuno, svim delovima svog bića. Razvoj celovite ličnosti je pitanje opstanka ljudskog roda, jer se znanja stečena bez uključivanja intuicije, savesti i osećanja uglavnom preokreću protiv čoveka. Kakva je korist od znanja koje umanjuje čovekovo dostojanstvo i ne pomaže mu da razvije svoje unutrašnje vrednosti?
Ovo je deo teksta u kojem Verica Sekulić, vaspitačica i nastavnik engleskog, razmatra lepo kao estetsku kategoriju i važnost estetskog vaspitanja za decu koja odrastaju u savremenim uslovima. Ceo tekst možete preuzeti OVDE
11 jun 2011
Parker Palmer je savremeni edukator, aktivista i pisac koji podstiče principe holističkog obrazovanja kroz svoj rad sa davanjem podrške nastavnicima u utemeljivanju svog poziva u ličnom razvoju. Po njemu, dobro podučavanje proističe iz identiteta i integriteta učitelja! To znači da dobar učitelj mora da poznaje sebe i da teži da svoj život živi što bolje može.
Sledi tekst o Palmeru koji je pripremila Jelena Kostić. Ovde možete pročitati prikaz njegove knjige Hrabrost poučavanja, a ovde možete saznati više o Centru za hrabrost i obnavljanje snage čiji je Palmer osnivač.
02 april 2011
Priča o temperamentima ide unazad još do vremena Hipokrata i Galena, koji su se temperamentima bavili uglavnom sa stanovišta medicine i fiziologije. U XVIII veku, Kant je objavio knjigu “O lepom i uzvišenom” u kojoj je teorija o temperamentima predstavljena na filozofsko-sociološki način.
08 mart 2011
Pletenje i intelektualni razvoj – Uloga ručnog rada u programu Valdorf pedagogije
Pletenje je nedavno s
teklo popriličnu popularnost među slavnim ličnostima – a već devedeset godina, ono je stub školskog programa Valdorf pedgogije. Istražujemo mnoštvo načina na koje pletenje i drugi ručni radovi podstiču intelektualni razvoj i usađuju detetu osećaj dostignuća.
31 januar 2011
Marijana Milošević Simić iz Multimedijalne muzičke radionice piše o igri koja je uglavnom zaboravljena, a koja je veoma važna za razvoj kooridnacije i motoričkih veština kod dece.
Kada sam ja bila dete, jedva sam čekala veliki odmor da istrčimo napolje i da igramo lastiš ili neku od tada popularnih tapšalica. “Son makaron” je bila jedna od najpopularnijih igara, sa tekstom koji je umeo da varira od škole do škole, i za koji nismo znale šta znači. I da li uopšte nešto znači. Ipak, to je bilo potpuno nebitno, važno je bilo da nas bude što više i da se zabavimo. Danas ćete retko gde videti decu da igraju ovu ili neku drugu tapšalicu iako je Son makaron decenijama bila popularna u svim krajevima sveta.
„Koliko je neko pametan?“ je pitanje koje predstavlja izazov od vremena starih grčkoh filozofa preko modernih psihologa do današnjih dana. Početkom 20. veka počelo se sa standardnim merenjem inteligencije, ali i sam autor Bine-Simonove skale za merenje inteligencije, Alfred Bine, je kroz posmatranje kognitivnog razvoja svoje dve ćerke, došao do zaključka da postoje različite vrste inteligencije. Nekoliko decenija kasnije, 1985. godine, Hauard Gardner, profesor psihologije na Harvardu, je u svojoj knjizi «Okviri uma» predstavio teoriju o višestrukoj inteligenciji koja je iz temelja promenila način na koji se razmišlja o inteligenciji. Gardnerova teorija je tokom protekle dve decenije našla primenu u svim sferama ljudskog iskustva, od obrazovanja, nauke, medicine do poslovanja.
Poznajemo ga kao izvrsnog ruskog pisca, pre svega po njegovom senzibilitetu i osećajnosti izraženim u delima Ana Karenjina i Rat i mir. Ali isto tako, Lav Nikolajevič Tolstoj (1828. – 1910.) se tokom svog života dosta bavio problemima vaspitanja i obrazovanja. 
