Pošto je tema za oktobar inkluzija, mislila sam da je dobro da vam ispričam događaj od pre neki dan. Verujem da se uklapa u temu, a i mene je podsetio na taj period neuklapanja i odbačenosti u prvim školskim godinama...
Pre neki dan se moj mali komšija iz škole vratio uplakan. Prošlo je nekoliko sati pre nego što je mama iz njega izvukla kako su ga deca u školi vređala i smejala mu se. Inače, on ne vidi najbolje i od skora nosi naočare sa debelim staklima. Brzo se navikao na naočare, ne smetaju mu u igri, ali mu smeta što ga deca zadirkuju, smišljaju pogrdna imena i vređaju ga. Počeo je da se povlači u sebe i da izmišlja kako ga boli stomak ili glava da ne bi išao u školu. Tog dana kad je došao uplakan, rekao je da neće više da ide u školu jer ga tamo svi mrze. Kad sam svratila do njih on je bio ljut, a mama pola ljuta, pola zabrinuta. Nije želeo da mi mama priča o tome šta se desilo i kako su ga vređali, bilo ga je sramota. Onda sam mu ja govorila o tome kako sam kao mala stalno treptala, imala sam tik, koji i danas i dalje imam, ali mi je tada u školi bilo jako teško. Deca su me ismevala, čak su i pojedini nastavnici smatrali da će mi „pedagoška kritika" pomoći, pa su me zvali semafor. Njemu je bilo malo smešno, a malo mu je bilo žao mene... Pitao me je kako se sve to završilo. Rekla sam mu da mi je tada bilo jako važno da pričam sa roditeljima o tome kako se osećam, da su mi oni stalno govorili kako sam lepa, pametna i posebna i da ću steći prave prijatelje koji će sve to videti i koji će me voleti baš takvu kakva sam i da će mi biti pravi drugari. To sam sve izmislila (bilo bi mi mnogo lakše da su moji roditelji imali dovoljno znanja i veštine da mi pomognu da prodjem kroz taj period, ali izgurala sam i ovako J), ali tamo je bila njegova mama koja je sve to slušala i mislila sam da mala laž neće nikoga povrediti, a može da joj da ideju kako da, barem malo, pomogne svom sinu... Donela sam i tu moju famoznu fasciklu sa pesmama za svaku priliku, izvukla Žirafu i malog slona i poklonila mu je... Deci nikada nije previše podrške i ohrabrenja... Od roditelja, od vaspitača i nastavnika, od svih onih koji ih okružuju... Evo i od mene, jedna pesma za svu decu, jer sva su deca drugačija i sva imaju posebnu potrebu da budu voljena i prihvaćena...
Žirafa i mali slon
Rugali se malom slonu:
Surla mu je mnogo duga,
debeo je, nikad neće
tako ružan naći druga.
Mali slon se rastužio
kao dete svako,
kad mu ružne stvari kažu
i povrede ga lako.
Tad žirafa jedna mala
prišla pa mu kaže:
Drugovi se pravi tako
po izgledu i ne traže.
Drug je onaj ko te uvek
voli i ne mari
ni za izgled, ni za druge,
manje važne stvari.
Sad žirafa i slon mali
pravi su drugari,
i jedno kod drugog cene
one važne stvari:
Iskrenost, poštenje,
odanost, dobrotu,
sve ono što stvara
istinsku lepotu.
