Ispovesti kuvanog roditelja
Nenad Basarić
Otac batice Đorđa.
15 decembar 2012
Iz dubina jezera duše, tih očiju plavih, sivih, smeđih, modrih,
kao ruka one vile što pruža moćni mač Excalibur, dopire - zahvalnost.
02 novembar 2012
Da ne bi škole ja bih danas bio kuvar (varjača) ili seljak (zemljoradnik). Tačno bih znao šta jedem, a šta ono drugo. Istina je da sam mogao biti predsednik ili klošar.
05 jun 2012
Neki misle da je ovaj naslov ružna reč, ono, kad ja iz guze malo…
Ali varate se braćo i sestre: pr-do-pr je skraćenica za "primeri dobre prakse".
Danas ću vam soliti nešto iz oblasti prirodnih nauka, t.j. nauke o "prirodnosti".
24 novembar 2011
Priznajem, nije me bilo neko vreme. Opservirao sam, analizirao, sumirao i na kraju - meditirao. Jedino što sa sigurnošću znam, ni zericu nisam pametniji nego ranije.
01 mart 2011
Između dva solitera Bloka 70 noćas se preko lako rastopljenog leda mlad srp mesečev razapeo kao sveže isečen osmeh Alisinog mačka, zemlje čuda ili iza ogledala okačen da se tokom prve zvezdane od mnogih zimskih noći osuši k'o veš na rastućem pritisku pupećeg proleća.
Pršti, pršti bela staza,
evo Deda Mraza,
mehuriće svima nosi,
i Trade mark u sedoj kosi...
(property of Coca-Coala)
Sanjao sam da je otkrivena tajna veza između deda i baba, roditelja i vaspitača, učitelja, nastavnika, trenera, budućih bračnih drugova. I bivših. Ma kakvi veza - zavera protiv sirotih malih hrčaka! Objavljeno je na Wikiliksu, procurelo... Iz tajnih izvora, od uha do uha, nevidljivim mastilom, golubovima pismonošama. Pismo - nošama, xexe, kakav smešan naziv za nošu cereka se vragolasto Đ na sekund izvučen iz neprekidne jurnjave policajaca i "nezobraznika".
Ko kaže da deca nisu opasna?
Lepo upozoravaju apotekari da se otrov čuva u malim dozama
Užasno me nervira što pojedini "matorci" dovoze svoje klince i klinceze autom, direkt do vrata vrtića, koja se by the way nalaze na sred šetališta gde je naravno zabranjeno doći kolima. Da stvar bude još gora, prazan parking je samo 10!!! metara udaljen.
Moj drugar je nekad bio predani basketaš. Od onih finih što se nikad ne svađaju, za svakog imaju reč podrške i razumevanja. Ni faul da napravi.
Srećem ga povremeno u vrtiću kad dovede sina.
Odakle da počnem?
Prethodna rečenica, misao, dilema, je ono što na neki način povezuje pisce, novinare, roditelje.
I FIZIČKE RADNIKE.
Sam, s krampom i lopatom ispred džinovske zemljane ili kamenite grbe, pod čelopekom, uz mnoštvo nejasnih i nezaobilaznih instrukcija, on zna šta treba da bude konačni cilj. Ali gde zariti prvu lopatu, koju informaciju prvu obraditi ili prioritetnu misao izložiti vaskolikoj publici, njegovo je pravo, obaveza i ODLUKA.
Naizgled jednostavna, ona će (odluka) u neku ruku označiti, trasirati, definisati i najverovatnije zaokružiti sve naknadne procese. Objediniti greške u jednu sunovratnu ili raspršiti uspehe vatrometno preko neba budućnosti.
Dakle, odavde...
Koju igru igraš? Žmurke? Ćorave bake? Pokvarenih telefona?
