Aleksandra Andrijević
Uh! Davno beše to neke 1963. kada i moja malenkost, u vidu neuravnoteženih tasova Vage, izabra da se spusti na zemlju i to ni manje ni više nego na Balkan, da bi ga posle par decenija srećno ostavila i otišla put Ostrva, u zemlju Englandiju…. Bah…
Nekako imadoh sreće da sam uvek u pravom trenutku na pravom mestu… svi me koriše ‘ma šta će ti istorija umetnosti, ona je za udavače i žene diplomata’… i ko bi sanjao da ću sa diplomom Beogradskog filozofskog uspeti da se zaposlim kao zamenik kustosa u umetničkom centru na obodu Londona upravo onda kada su isti ti zapadnjaci zveketali po mom milom i dragom mi rodnom gradu Beogradu, buuhuuu….
Najsmešniji trenutak u mojoj biografiji je verovatno onaj u kome sam uživala titulu načelnika službe opštih poslova u Kliničkom centru Srbije – vau ... Tada imadoh veze od mesara do pandura – nekako je taj Klinički otvarao sva vrata – kada napravih polukružno preko duplih šina i Organ ustanovi da radim u KC i odmah me pusti, kao dobro nema veze… Bilo je još tih smešnih zanimanja tipa stevka u Genexu, pa potom JAT-u i to čitavih šest sezona – ja koja umirem od straha kada sedim kao putnik i samo osluškujem, o dioptriji da ne pričam, ali ko te pita kada je šefica tetka dobre drugarice…
09 mart 2012
O spontanosti u Srbiji, iz ugla nekog ko živi van Srbije, piše Saška Andrijević
Kada neko dugo vreme provedeš van rodne grude, krene tako da ti nedostaje razno… Od mirisa crne kafe, masne hrane s naglaskom na burek, prijateljskog tračaranja, do neposrednosti kojom obiluje naše tlo.
09 oktobar 2011
’Jupi uspeo sam da rešim zadatak iz matiša!’ povikao je ponosno Aćim presrećan posle sati i sati dumanja...
’Najzad sam te našla po ovom mraku’, smatrala je pravim uspehom lepa i dobra Anđa koja je lutala nepoznatim gradom posle mnogo godina pokušavajući da nađe kuću starog prijatelja...
06 septembar 2011
‘Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba’... a đaci zna se, ko semenke u lubenici...‘puna škola đaka niotkuda vrata’!
I nekako tako klaustrofobično, gotovo bezizlazno, čini se prvi dan u školi ... tate i mame i svet odraslih u opštoj uskomešanosti prvaka...
25 avgust 2011
Šta je meni lepo? Jer šta je univerzalno lepo stvarno ne postoji baš, baš... Postoje neki ideali, postoje izvesni zlatni preseci i Da vinčijevske proporcije, pa opet nisu svima one podjednako lepe... Sedim slučajno na obali mora, izjedamo neku ribu sa roštilja i ispijamo neko pospano vino i mislim...baš nam je lepo... iz pozadine dopiru čarobni zvuci Mocartovog koncerta za flautu i harfu i neko reče, ovo je izvorna lepota... ona mora da se svakom sviđa, koliko dugo samo traje i kako je kroz vekove podjednako uvažavana...a meni u glavi neki smešni likovi iz mladosti do kojih ta magija uopšte ne dopire...
03 jul 2011
Koje slike pokreće ta kratka, ali sadržajna reč „odmor“?
Obično su to neki udaljeni predeli ispunjeni plavetnilom i mirisom slanog...ali ne i za mene...
Kada dijsapora postane deo višegodišnje svakodnevice, onda je to nešto sasvim drugačije... Miris dunja, stare šljive, memljivih ostava sa nebrojenim flašama domaćeg „kečapa“ , to je slika o kojoj ovde maštamo...
04 jun 2011
Kako da smognem snage kada se sve oko mene ruši? Gde da nadjem taj nesvakidašnji izvor? Prebiram po sopstvenim sećanjima i pitam se kako je to sve bilo lako nekada davno kada smo bili deca. Kako to da je detinja snaga i vera u svet mnogo veća nego kod odraslog? Kako se ja uopšte razlikujem danas, od mene deteta?
Za bilo čim da posegnete, imajte na umu da uz pomoć mašte svesno budite sopstvene unutarnje snage! I molimo da ishod toga podelite sa nama.
Vojsko maštalica i maštara, napred!
02 jun 2010
Možda će ovo nekome da zvuči šašavo, ali za sve ove godine, a nakupilo se tu dosta toga u radu, ne samo sa decom, već sa svima koji žele nešto novo da nauče, naučila sam da učitelj stoji u odnosu na učenika kao u nekom oblaku. Ne „vulkanskom“, nego osunčanom i punom darova, od kojih su najvažniji ljubav i iskustvo.
Ljubav je ono što se oseti, a iskustvo je ono što se prenosi. Ako je neko ekspert u svojoj oblasti ne znači samo da o tome dosta zna, nego da je sa tim znanjem dosta toga prošao u različitim okolnostima i uspeo da primeni to znanje, da mu da stvarni lik, uobliči ga i da ga imenuje....
10 maj 2010
Dragi moji!
Sve mišljah dok ja naučim kako da budem dobar roditelj naše dete će već da vaspitava svoje izdanke… No, vremenom se pokazalo da to baš i nije tako, i da iako pri dolasku na svet nismo dobili uputstvo za roditeljstvo, ono za šta nikada nije kasno jeste da deci priđemo sa puno ljubavi, dobre volje i do zuba naoružani strpljenjem…
To sve, naravno, može da bude lako ako detetu prevashodno priđete bez ikakvih očekivanja! Kako je to samo lako reći, a koliko je teško potisnuti svoje neispoljene ambicije i ugušiti sopstveni ego, te pustiti da odnos sa detetom bude jednostavno zagledan u samo dete…
