Marija Stanojević
Rođena sedamdesetih godina dvadesetog veka.
Broj cipela: od 39 do 41.
Voli: jagode, lubenicu i zelenu salatu.
Dobitnica Spartakove diplome i ostalih prestižnih priznanja koje spominje uglavnom prilikom traženja posla.
Nije se naigrala kao dete, pa svaku priliku koristi da puzi po podu, pravi kućice od kutija, oponaša životinje i igra se u pesku.
Majka maloletnog deteta, čiji je otac često odsutan zbog poslovnih obaveza. Zato povremeno stavlja brkove i deluje kao "dva u jednom" roditelj.
Priče su se otele kontroli i započele sopstveni život. Ovih dana, kada se D. baš ne sklanjaju igračke, ona lepo objasni da: „Meda i kockice žele noćas da spavaju na tepihu jer im je tu mekano i toplo, a lutka će im čitati knjige, pa će ih posle sami vratiti na mesto!", a mi možemo mirno da spavamo.
10 septembar 2011
Prvi školski dan: najlepša haljina, cipele uglancane, sveže okupana, očešljana i uplašena. Učiteljica nije bila ona koju sam videla pri upisu u školu i koja mi se svidela (mlada i nasmejana). Ova učiteljica ima strog i ozbiljan pogled, a ipak se smeje, pa sigurno nije tako loša. Prvi dan je pa se potrudila da se deca osete prijatno i dobrodošlo. Čisto da bismo shvatili da je ovo Škola, dobijamo prvi zadatak. Svako treba da napiše svoje ime i prezime, ako ume i kako ume. Nema veze što nismo još upamtili ni ko se kako zove, niti smo stigli do azbuke. Decu valja animirati!
03 jul 2011
Odvikavanje deteta od pelena je zahvat koji zahteva odlučnost, puno upornosti, snage i strpljenja. Sve navedeno se odnosi na roditelje ili one koji će pratiti i usmeravati dete na putu odvajanja od pelena. Naravno, sve može biti lako i sve može biti teško.
Ne mogu da se pohvalim time kako je Voćka u kratkom roku savladala korišćenje noše, ali mogu da se pohvalim time da se straaaašno zabavila i postala pristalica života bez pelena.
Moja sestra je odlučila da se uda posle skoro 10 godina „zabavljanja" i zajedničkog života sa svojim izabranikom.
Ona je oduvek volela da stvari radi „drugačije", da bude zabavno, originalno, nezaboravno! Tako su se odlučili da umesto svadbe naprave svadbeni doručak na kome bi prisustvovali samo mladenci i dve kume (jedna sa brkovima, a druga bez brkova).
Ne priča se priča samo pred spavanje.
Jutro je vreme za priču, posebno ako treba nagovoriti Dunju da sedi više od 17 sekundi na noši. Ovaj put će deda da čita knjigu.
Ne mogu a da ne primetim da reč ljubav u meni izaziva blagi otpor i navericu. Isuviše često se pominje, u svim mogućim kontekstima i situacijama. Ipak, kako i sami povremeno poslužimo kao inspiracija za neki vid stvaralaštva, trebalo bi da se zapravo dešava i nama, uključujući i mene.
