12 maj 2011
Biti roditelj je najteže "zanimanje" na svetu. Delimično zato što sa sobom nosi ogroman osećaj odgovornosti za to biće, ili bića, na čiju sudbinu će dosta uticati ono što mi kao roditelji činimo u vezi sa njima. Verovatno postoji mali broj roditelja koji nikada nisu osetili strah za budućnost svog deteta, strah da ne čine dovoljno, strepnju da ne pogreše u nečemu....
U vreme visokopotrošačke kulture, često se na komercijalan način koristi roditeljska osetljivost, briga i želja da svojoj deci obezbede najbolje što mogu. Reklamna industrija posebno cilja roditelje kroz ponudu ogromnog broja proizvoda koji će mališane učiniti srećnijim, brže ih naučiti svakojakim "važnim" stvarima, učiniti da budu popularni.... Teško je odoleti takvim pritiscima, ne upasti u trku za tim da se deci obezbedi što više, što pre....
U želji da roditelje podržimo u tom veličanstvenom "poslu" kojim se bave, predstavljamo stihove Kalila Gibrana iz knjige Prorok. Takođe, na OVOM linku možete pogledati prezentaciju teksta na engleskom, uz lepe ilustracije i muziku (kliknite na dugme ispod slike - Canon in D Major).
Vaša deca nisu vaša deca.
Oni su sinovi i kćeri života
koji žudi za sobom.
Oni postižu, ali ne preko vas.
I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju.
Dajte im ljubav, ali ne vaše misli,
jer oni imaju svoje vlastite.
Možete udomiti njihova tela,
ali ne i njihove duše,
jer one borave u kući sutrašnjice do
koje vi ne možete čak ni u snovima.
Možete se truditi da budete kao oni,
ali ne tražite da oni budu kao vi,
jer život ne ide unazad, niti stoji.
Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca,
kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti,
i on vas savija svojom moći,
da bi njegova strela otišla daleko i brzo.
Neka vaše savijanje u strelčevoj
ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti,
On voli i luk koji je postojan.
