08 februar 2012
Čitanje je složen proces koji se odvija na više nivoa. Kod dece koja tek uče da čitaju, naglasak je često na uspešnom prepoznavanju i interpretaciji simbola, odnosno slova. Učiteljima i roditeljima je najćešče cilj da dete čita tečno i bez greške. To jeste važan cilj, ali ono što je još važnije je da detetu od ranog uzrasta dajemo podršku u razumevanju teksta. Za početak, to radimo tako što proveravamo koliko je dete razumelo pročitano.
U tekstu i primerima koji slede, videćemo kako to radi Spomenka Marković, profesor razredne nastave u OŠ "Josif Pančić" u Beogradu.
Proces čitanja razvija se u četiri nivoa:
Dekodiranje (povezivanje glasa i slova, vizuelna memorija i analogija)
Najnižo nivo je prosto dekodiranje - povezivanje grafeme i glasa - bez obaveznog razumevanja značenja onoga što se pročita. To se lako može proveriti kada učeniku postavimo nekoliko pitanja o sadržaju onoga što je upravo glasno pročitao.
Tečno glasno čitanje uopšte ne podrazumeva da dete razume šte čita.
Razumevanje pročitanog (mišljenje, pamćenje i učenje)
Na ovom stepenu se već uključuju viši intelektualni procesi i podrazumevaju da učenik razume sadržaj onoga što čita. U zavisnosti od veštine čitanja, učenik može razumeti samo eksplicitne infomacije (informacije koje doslovno pišu u rečenici ili tekstu - najčešće odgovori na pitanja KO, GDE, KADA) ili implicitne informacije (do kojih dolazi povezivanjem više informacija iz rečnice ili teksta - KAKO, ZAŠTO).
Čitalački odgovor (veza čitalac – tekst)
Svako ko čita određeni tekst učitava u njegov sadržaj sopstveno iskustvo i doživljaj i ne postoje dva čoveka koji isti tekst dožive ne isti način. O doživljaju teksta i iskustvu prilikom čitanja treba razgovarati, ali tu ne smemo biti isključivi, već široki u prihvatanju njihovih doživljaja (nekome se dopada, nekome ne, nekome jedan segment, nekome drugi, nekome jedan lik, nekome drugi, neko ga doživljava kao radostan, neko kao tužan, nekome je smešan, a nekome nije...)
Analiza (proučavanje teksta na osnovu književne teorije)
Ovo je najviši stepen bavljenja tekstom gde se u tumačenju koristimo znanjima iz teorije knjiženjvnosti. U mlađim razredima tu se oslanjamo na sledeće elemente književne teorije: likovi, vreme i mesto radnje, zaplet, rasplet, ideja, poruka.
U mlađim razredima osnovne škole učenici bi morali prvenstveno da savladaju prva dva nivoa. Naučna istraživanja o čitanju kažu da
„DETE DO TREĆEG RAZREDA UČI DA ČITA,
A OD ČETVRTOG ČITAJUĆI UČI“.
Učenike treba odmah učiti da u svakom susretu sa „tim grupama kukica“ traže neko značenje. Da svaka ta grupa nekakvih znakova (slova) mora nešto da znači i da ima smisao.
Proveru razumevanja čitanja treba raditi što pre - čim se sakupi dovoljno slova da se uradi test. Testiranje razumevanja se u početku može raditi na nivou reči (može da poveže sliku i reč) i na nivou kratkih i jednostavnih rečenica.
Dobro je i da učenci shvate da se tome pridaje veliki značaj (pa se i ocenjuje).
To i roditeljima skreće pažnju na važnost vežbanja čitanja kod kuće (ali im se mora naglasiti da obavezno provere pomoću par pitanja da li je dete razumelo).
U učionici treba češće upućivati učenike da sami pročitaju tekst i dati im set pitanja kojim ćemo proveriti da li su ga razumeli - to je vežbanje u učionici na tekstovima iz Čitanke.
Za proveravanje tražiti obavezno prilagođene jednostavne tekstove u početku (da proverimo pronalaženje eksplicitnih informacije), a posle i složenije tekstove i dalje ne mnogo dugačke) u kojima tražimo i neke zaključke o uzrocima događaja, postucima likova i sl.
Time ih pripremamo za razumevanje zadataka iz Matematike ili sadržaja iz SON (PD).
Vežbanje razumevanja možemo raditi i na zadacima iz MAT (tražiti da izvuku podatke koje su dobili i da prepoznaju šta se od njih traži u zadatku) i tekstovima iz PD.
Ja sam u svojim proverama zadatke u kojima se traži eksplicitna informacija vrednovala jednim bodom, a za one u kojima se traži implicitna informacija davala dva boda.
Na sledećim linkovima, naći ćete primere provere razumevanja pročitanog za učenike od prvog do četvrtog razreda.
Primer provere razumevanja pročitanog u prvom razredu
Primer provere razumevanja pročitanog u drugom razredu
Primer provere razumevanja pročitanog u trećem razredu
Primer provere razumevanja pročitanog u četvrtom razredu
