ZANAAAAA

Žana, nasmejano lice. Jedna od onih koja je umela da živi u svetu odraslih, a istovremeno isijava jednostavnost i iskrenost, radoznalost i radost dečijeg sveta.

Kućice za vile su male strukture od prirodnih materijala (grančica, lišća, kamenčića...) napravljene za vile i druga šumska bića. Građenje kućica za vile je jednostavna aktivnost iz repertoara Valdorf aktivnosti inspirisanih prirodom. Pravljenje ovih kućica podstiče decu da izađu napolje, da provode vreme u prirodi, razvijajući istovremeno odnos poštovanja i ljubavi prema njoj.

kucica_za_vile_1

Sve što je neophodno da bi se napravila kućica za vilu je malo sakupljenih prirodnih materijala, malo mašte i prstohvat magije!
Pomislila sam da bi bilo jako lepo napraviti i kućicu za male bebe vile. Ukoliko bismo je napravili sa puno ljubavi i pažnje, onda bi možda, kozna, bebe vile došle i spavale u njoj.
Tako smo napravili kućicu sa puno ljubavi i puno pažnje, i potom otišli na spavanje.
Ujutro, kad smo se probudili, našli smo ovo:
Nasli_smo_ovo
Malu bebu vilu kako leži u svojoj kolevci. I osmehuje se ;)
Tekst je preuzet sa http://make-and-play.blogspot.com
Autor teksta je Vera Venčanski, metodičar likovne umetnosti, mama dečaka i devojčice i  prijatelj organizacije Obrazovanje plus. Više informacija o Veri, njenom radu i igranju mozete videti na navedenoj adrsi.

Prijatelj ili drug?

Štampa
PDF

"Život bez prijatelja je ništa." Ciceron

Definicija prijateljstva ima mnogo, ali ono što je univerzalno jeste potreba za njim. U svim životnim trenucima prijatelji su nam potrebni, bilo da se sa nama raduju, tuguju ili pak, jednostavno, provode vreme. Prijatelji nam predstavljaju oslonac u životu, osobe kojima verujemo. Postoje podeljena mišljenja oko termina "prijatelj" i „drug". Dok jedni smatraju da su to dve reči koje označavaju istu stvar, drugi su pobornici teze da je prijateljstvo prisnije od drugarstva, a postoji i treća grupa koja smatra da je pak suprotno. S jedne strane drugarstvo je određeno kao relacija koja se javlja između ljudi koji provode mnogo vremena zajedno, kao prisniji emocionalni odnos u odnosu na prijateljstvo. Dok sa druge strane prijateljstvo odražava podudarnost većeg broja osobina dveju ličnosti. Ono u čemu će se sve strane složiti jeste da prijateljstvo/drugarstvo pruža svakom čoveku mogućnost učenja. Školu koja nas uči da praštamo, da bezuslovno volimo i da procenjujemo ljude. Mnogo naizgled večnih prijateljstava je pucalo, ali posle toga čovek bude pametniji, bogatiji za jedno iskustvo- životnu lekciju!

couple_1

Prijateljstvo u savremenom životu

Shodno uslovima i načinu života koji se danas vodi postavlja se pitanje ima li se vremena za prijatelje? Svakodnevna žurba, trka sa vremenom i ekonomska situacija sve više opterećuje i otuđuje ljude. To vremenom dovodi do razvoja ljudi usmerenih samo na sebe i svoje interese. Ljude koji ostvaruju površne veza i egocentrike. Kada se malo dublje razmisli o ovoj temi, dolazi se do zaključka da sigurno postoji neko vreme koje se može izdvojiti za prijatelje. Za razgovor koji, pored toga sto trenutno skreće misli sa svih obavezi i problema koji postoje, utiče pozitivno na našu psihu. Brojna istraživanju su dokazala da razgovor sa bliskom osobom može imati čak i terapeutsko dejstvo.

Prijateljstvo i dete

Važnost uspostavljanja prijateljskih odnosa na najmlađem uzrastu su mnogostruka. Pre svega deca sklapajući prijateljstva razvijaju svoje socijalne veštine. Ona počinju da se prilagođavaju jedni drugima, usklađuju svoja pravila i razvijaju sposobnost odlaganja zadovoljenja svojih potreba. Time se deca pored toga što stiču prijatelje razvijaju i kao ličnosti.

Roditelj + dete = prijateljstvo

Večita dilema kada je vaspitavanje dece u pitanju svakako je kako se postaviti prema njemu? Odnos između roditelja i dece treba biti prijateljski, ali u određenim granicama. Deca u svojim roditeljima moraju videti osobe od poverenja, nekoga od koga će dobiti savet i bezgraničnu ljubav. Međutim, oni koji se ponašaju kao "ortaci" nikako nisu primer koji treba slediti. Pre svega u vaspitanju neophodno mora postojati odnos uzajamnog poštovanja. S jedne strane, roditelji trebaju da osluškuju i uvažavaju potrebe i želje dece ali s druge, deca moraju poštovati svoje roditelje. Uloge moraju biti jasno definisane i roditelji moraju predstavljati autoritet svojoj deci.

Prijateljstvo bez granica

Kada je reč o prijateljstvu ono mora podrazumevati uvažavanje i poštovanje razlika. Bilo da se one odnose na razlike u mišljenju, boji kože, nacionalnoj pripadnosti ili nekom drugom vidu. Osobu trebamo procenjivati na osnovu toga kakva je ona kao čovek, na osnovu njenog odnosa prema nama i lišeno bilo kakvih predrasuda.

                                                                                                  Autor: Mečkić Isidora

Sećanje na Žanu: Uhvati život!

Štampa
PDF

zana_02

Pre petnaest godina na Zlatiboru je padao sneg, kao sada u Beogradu. Ogromne pahulje dok sedim u autobusu i pišem. Pre petnaest godina, mama je svirala na akustičnoj gitari pesmu Sneg, snimala je na kasetofonu da pošalje sestri bliznkinji, Žani, u London. Pre petnaest godina mama i tata su brata i mene snimali kako igramo da joj pošalju kasetu.Danas mi je smešno kako sam vrckao uz neku muziku devedesetih.

 

Poslednje tri godine, živeo sam u Rakovici sa Žanom.

 

Pre tri dana njeno srce je prestalo da kuca.

 

Ne znam da li ću ovaj tekst ikada objaviti, trenutno sam u autobusu, u zastoju zbog snega, kasnim na posao, zapisujem sećanja, i ne bežim od smrti kada kažem da je Žanino srce stalo: tako se sve odvijalo, bez bola, krvarenja i muke. A četiri noći pre toga, jedne zvezdane noći, lekaru je rekla da ima 19 godina, ostavila malo krvi na mojim prstima kada je nesvesno otkačila braunilu, smešila se na ležaju koji smo medicinski tehničar i ja gurali, a odmah do nas išle su žanine sestre – moja mama i tetka.

 

Na intenzivnoj nezi, kada je prešla na drugi ležaj, mama je rekla da su došle lepe, mlade sestre da je pripaze. Žana se ponovo nasmejala (bar u mom sećanju je tako, ali čini mi se da nisam smeo da je gledam u lice duže od par trenutaka) i blago rekla "Uvek neke dobre sestrice brinu o meni".

 

To je bilo poslednje što smo čuli od nje.

 

Želeo sam, još odavno da uradim intervju sa Žanom, želeo sam da piše kolumnu za iSerbia, želeo sam da se uključim u neke projekte na kojima je radila, koje je planirala, želeo sam da iSerbia i njena organizacija sarađuju, želeo sam mnogo stvari, ali to prosto ne ide tako.

 

Sada želim da je se setim bez naricanja i sentimentalnosti, već istinski i radosno – kakva je i bila Žana.

A bila je mnogo toga.

 

Kada je doktor pitao za njene podatke, mama je pored godina i tih standardnih podataka dodala nešto poput "i ona je jedno divno, toplo i drago biće".

Tada sam se prvi put zaplakao to veče, pazeći da se ne vidi, da ne potresem mamu, Žanu ili tetku.

 

Žana je pre svega bila jedno od najdivnijih, najtoplijih i najdražih bića koje znam i koje sam ikada znao. I bila je neponovljiva.

 

Bila je profesor engleskog jezika i književnosti u Filološkoj gimnaziji.Sećam se jedne njene bivše učenice i moje sadašnje prijateljice, koju je zamolila da mi pokaže Filološki faultet kada je trebalo da ga upišem.Sećam se koliko je volela jedno rusko odeljenje.Sećam se kako su želeli i pokušali da naprave projekat kako bi to odeljenje išlo u Rusiju. Sećam se kako je u prvi mah imala probleme sa jednim francuskim odeljenjem, i kako su kasnije sjajno radili zajedno. I kako je volela sve svoje učenike. Sećam se kako su je znale neke moje sadašnje kolege sa Filološkog, i sećam se kako sam ponosan bio, jer su je po dobru znali. Sećam se kako se neka njena koleginica iz Filološke rasplakala na telefonu kada sam joj rekao da je Žana preminula tog jutra, kada je koleginica nazvala da proveri kako smo i kako je Žana.

 

Bila je valdorf pedagog.Učiteljica u Štajner školi u Severnom Londonu.Sećam se kako sam pre par godina ponosno, i često kao slučajno, pominjao da joj je Adel kratko vreme bila učenica. Sećam se kako sam bio ganut: veče pre nego što je umrla, njen bivši učenik Saćin, naš porodični prijatelj i sin njene i naše prijateljice, sve njene učenike iz tog odeljenja dodao je u grupnu poruku na fejsbuku. Sećam se kako su pisali divne stvari o njoj, i kako su u 22.30 po engleskom vremenu upalili sveće za Žanu.Sećam se slika iz Londona i okupljanja tog odeljenja pre 5 godina.

 

Bila je uključena u TOC.Sećam se kako sam čuo da ju je Eli Goldrat voleo i poštovao. Sećam se kako sam bio blesavi klinac i komentarisao kako je on "zlatni pacov" zbog gold i rat. Sećam se kako je pre neki dan koleginica Jen iz Malezije organizovala ljude iz TOC-ja da je pomenu i napravila na fejsbuku album sa slikama konferencije u Maleziji od pre nekoliko godina u znak sećanja. Sećam se kako su mi tehnike za pevazilaženje konflikata promenile život od malena. Kako je na Zlatiboru, gde smo brat i ja išli u osnovnu školu, držala besplatne seminare za učenike i učitelje.

 

Radila je za CRS. Sećam se da je mnogo putovala, sećam se suvenira iz Jermenije, i kako je čitav honorar potrošila na telefonski račun jer je zvala moju mamu svaki dan i pričale su satima.

 

Bila je osnivač Obrazovanja plus. Sećam se seminara iz srednje škole, sećam se kako su je učenici mnogih generacija iz Čajetine, koji su bili angažovani na projektima, voleli. Sećam se kako sam pre manje od godinu dana za vesti iz kraja pisao o takvim projektima. Sećam se svih divnih ljudi iz Obrazovanja plus.

 

Bila je urednik i pokretač sajta Dete plus. Sećam se proslave prvog rođendana sajta. Sećam se kako sam svakog dana proveravao sajt nekoliko puta, sećam se kako sam joj pomagao sa temama meseca za kolumniste, sećam se kako je ona meni pomagala sa mojim tekstovima...

 

Sa prijateljicama je pokrenula Buđenje ljubavi u Srbiji. Sećam se kako je, kada je odlazila u Maleziju na onu konferenciju, želela da iskoristi priliku da poseti i dobru prijateljicu u Australiji, jer su karte jeftinije tako. Tada je tražeći na internetu programe za lični razvoj pronašla Path of Love. Mama je mislila da je za tako korenit rad na sebi sigurnije biti bliže kući, ja sam mislio (i zadržao za sebe) da se radi o krizi srednjih godina, uzimanju para i nju ejdžizmu. I mama i ja smo pogrešili, a od učesnika u programu, preko asistiranja i dugogodišnje obuke, Žana je postala moderator za Awakening of Love. Napisala je i priručnik o vođenju Buđenja ljubavi.Sećam se kako su osnivači Path of love-a bili oduševljeni. Sećam se kako sam sa jednom od najboljih prijateljica svratio da pomognem oko prenošenja stolica i uređenja prostora u Dah teatru pre Buđenja ljubavi u septembru 2013.

 

Pisala je kolumne.Za Dete plus i za časopis Sensa. Sećam se kako sam i tada bio bezgranično ponosan na nju. Sećam se da je držala sjajnu radionicu na Sensa vikendu na Zlatiboru, iako je nedelju-dve pre toga saznala da je bolesna.

 

Učestvovala je u pokretanju priče o odgovornom življenju i finansijskoj pismenosti sa Savezom učitelja i Dunavom. Sećam se da je držala prezentacije po čitavoj Srbiji.Sećam se kako je izuzetan predavač bila.Umela je da uhvati pažnju čitavog Sava centra držeći predavanje. Umela je da ustane u pet, pripremi se za Filološku, održi časove, sedne u kola da bi je odvezli u neki grad, negde u Srbiji, da održi predavanje, da se vrati u pola noći, pa sutradan ponovo drži časove.

 

Sećam se koliko je rezilijentna bila.Ona me je i naučila šta uopšte znači reč rezilijentnost.Sa dobrom prijateljicom je u još pionirskom poduhvatu pokrenula Centar za razvoj rezilijentnosti u Srbiji.

 

Sećam se kako je pronašla program  The Work of Byron Katie , koji je njoj i meni puno značio.

Sećam se kako me je cela ta priča o preispitivanju misli, preokretima, facilitaciji, pronalaženju dobrog u lošem nervirala u početku. Sećam se kako je kroz nju polako ovakav način razmišljanja dolazio do mene, i koliko mi i sada znači.

 

Sećam se koliko mi je bilo teško kada se razbolela, ali ni na trenutak nisam sumnjao da će se izvući. Ipak, sve je krenulo drugim tokom, nepromenljivo i brzo.

 

Nekada mi se čini da se sve uklapalo kao slagalica, da se Žana, i sama ne znajući opraštala sa svima nama.

Nekada ne verujem da se sve ovo dešava.

Nekada sam zaleđen.

 

Veče posle njenog odlaska, podelio sam jednu njenu fotografiju na fejsbuku uz komentar:

 

Do malopre mi je svaka notifikacija od lavine ♥ koja su preplavila Fejsbuk na njenim fotografijama, budila više bola nego radosti, ali Zana mi je toliko obeležila život da je ljubav, i to svetlo koje za sobom ostavlja, iznad i izvan smrti, života, i prolaznosti.

Sva podsećanja koja sada bole, kasnije će biti beskrajni zagrljaji i svetlo koje nam šalje.

 

Nekada sam u miru.

 

Mislim da smo tada u kontaktu, i verujem da odnos sa dragim ljudima traje i izvan smrti.

Jedan prijatelj mi je rekao ”ko uđe u prisustvo, ne izlazi iz prisustva”. Mislim da to znači uhvatiti život, kako se zvao još jedan program ličnog razvoja koji je vodila.Biti prisutan.

To što je Žana ostavila, i to koliko je, ne samo meni, obeležila život, je nešto neotuđivo i autentično, što će uvek biti tu. To je uvek prisutno, i kroz to i Žana.

 

"A mi smo imali Vas. I u Vama ljubav, razumevanje, strpljenje, popuštanje i svakog dana po jedan osemeh. Hvala Vam što ste nam bili druga mama, što ste nas mirili kad se posvađamo, što ste nas terali da pišemo na papirićima šta volimo jedni kod drugih, što ste popričali sa nama kada nam je bilo potrebno, što ste uložili sve svoje napore da mi odemo u Rusiju, što ste nam davali slatikše, ugošćavali nas pokisle u svom stanu, što ste nam govorili zašto nas volite, što ste nam uvek zaključivali za po jednu ocenu više. Svet je izgubio jedan od najvrednijih bisera, ali gore Vam je i mesto. Neka Vas Anđeli čuvaju."

 

Fotografiju i komentar na fejsbuku je podelila Žanina učenica, Slađana Milanović Alargić. Video sam u međuvremenu, završavajući ovaj tekst.

Priča o Žani se ovde ne završava.

 

Tekst preuzet sa www.iserbia.rs

bk7Bajron Kejti je autorka bestselera Voleti ono što jeste, širom sveta poznata po metodi oslobađanja od patnje i stresa koju je nazvala The Work. Pre dvadeset osam godina, nakon desetogodišnje borbe sa depresijom i opsesivno-kompulsivnim poremećajem, u stanju potpunog očaja, iscrpljenosti i mržnje prema sebi, Kejti se jedno jutro probudila sa svešću da pati zato što veruje u svoje misli i da je izlaz iz patnje u preispitivanju svojih misli.

Žana Borisavljević, obučena voditeljka programa The Work za grupe i pojedince, u nastavku predstavlja ovu metodu kao proverenu tehniku uspostavljanja dobrih navika u mišljenju, a kakve su nam misli - takav nam je život.

Šta su navike i kako ih menjati?

upravljanje_vremenomNavika predstavlja rutinski oblik ponašanja koji se dešava na podsvesnom nivou i o kom ne moramo da razmišljamo (da uključimo svesno razmišljanje za rešavanje datog problema ili problemske situacije). To su svi oni oblici ponašanja koji se obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe, često bez aktivnog učešća naše svesti. Ovakvo ponašanje takođe pripada jednom od najjednostavnijih vidova učenja jer posle nekoliko ponavljanja određenog ponašanja u istoj situaciji, mi takvo ponašanje usvojimo kao pravilo (mozak prestaje da šalje ideje kako da reagujemo, nego automatski reagujemo na taj način).

U nastavku teksta pročitajte o načinima stvaranja dobrih navika.

NOVAC2Odnos prema novcu je, poput odnosa sa članovima naših primarnih porodica, obojen emocijama koje se formiraju u ranom uzrastu. Taj odnos utiče na razvoj naše slike o sebi, našeg samopouzdanja i samopoštovanja. Kako razvijati zdrav odnos prema novcu?

U nastavku je deo teksta Žane Borisavljević koji je objavljen u oktobarskom broju časopisa Sensa.

 

INTEGRITET"Deca se rađaju znajući i osećajući da roditelji treba da ih nauče najbitnijoj lekciji čovečanstva: kako da ne izdaju sebe same."  

Ovo je deo iz teksta Karolajn Majs (Caroline Myss) u kojem se razmatra najvažniji aspekt čovekovog života - življenje u skladu sa celovitošću našeg bića i našeg postojanja u kontekstu celovitosti univerzuma čiji smo deo. Tekst je preveo Dražen Horvatić a za naš sajt ga je adaptirala  Žana Borisavljević.

skole_za_21_vek„Moramo se više usredsrediti na podučavanje veština i na razvijanje želje za učenjem kod dece kako bismo unapredili obrazovanje i uveli tri najmoćnija sastojka suštinske motivacije u učionicu: igru, strast i svrhu.“

U martu je u časopisu Njujork tajms objavljen tekst Tomasa Fridmena koji se bavi pitanjem adekvatnosti savremenih obrazovnih programa u vezi sa pripremanjem dece i mladih za uspešan život u svetu odraslih. Tekst je, za naš sajt, preveo i adaptirao Dražen Horvatić.

rhythmoflife važnosti praćenja prirodnog ritma u životu dece,

pišu dr Ranko Rajević i dr Slavica Dautović.

iPhone_contractU vremenu u kojem tehnologija vlada našim životima, tekst koji sledi nas podseća na vrednosti do kojih nam je stalo, ali često ne znamo kako da se izborimo za njih.

Za sve nas, ovaj tekst može da bude inspiracija. Za roditelje, on može da bude primer kako da se deci postave pavila u vezi sa korišćenjem mobilnih telefona, kompjutera ili igrica.

Roditelj_plus1

Roditeljstvo je svakako najzahtevniji "posao" na svetu a pri tom se očekuje da ga ljudi "obavljaju" bez ikakve škole. Obućar, da bi popravljao cipele, mora da prođe neku obuku, pekar ide u školu, nastavnici, lekari, sudije, vozači autobusa, časovničari, moleri..... moraju da završe neke škole koje ih osposobaljavaju da se bave poslom kojim se bave. A za roditelje se očekuje da "prirodno" znaju šta treba da rade da bi pravilno odgajali svoju decu.

    

dete_koje_citaDete koje prvi put polazi u školu lakše će se snaći ukoliko ima već formirane neke radne navike, a one se uspešno stiču uvođenjem deteta u primerene radne zadatke.

Tekst koji sledi je preuzet sa sajta Odgoj, autorke Medine Jusić, a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica Violeta Drašković.

habits_brushing_teethPrvi utisci i prve navike najvažniji su za dalji život deteta. Navike koje se u toku ranog detinjstva steknu, prate čoveka kroz celi život kao dobar temelj za dalji rad prvo u školi, a zatim u društvu uopšte.

Tekst koji sledi je preuzet sa sajta Odgoj, autorke Medine Jusić, a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica Violeta Drašković.

joga4

Joga mnogim ljudima pomaže da u ovo vreme ubrzanog tempa života i konstantnog stresa, sačuvaju svoje fizičko i duševno zdravlje. U nastavku je tekst koji je pripremila naša saradnica, Maja Kokotović, o koristima joge za decu.

PrvaciPolazak deteta u školu veliki je događaj, kako za dete, tako i za njegove roditelje. Zato od mnogo faktora zavisi da li će dete doživeti školu kao svoj drugi dom u kome će se osećati prijatno, ili će škola za njega postati nužno zlo. Tekst koji sledi je preuzet sa sajta osnovne škole Podmurvice u Rijeci, autorke Nade Kegalj,  a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica  Violeta Drašković.

vladeta_jeroticKao što se zna da čovek uči dok je živ, tako je valjda i istina da čovek sazreva dok je živ. Tekst  Vladete Jerotića koji sledi, razmatra šta je to zrela ličnost i kakve je osobine odlikuju.

Child-at-playVažnost igre za razvoj i učenje dece je često potcenjena od strane odraslih.

Više o tome u tekstu koji je pripremila Elza Avdić

Decje-igre-nekad-i-sad-1U vremenu video igrica, sofisticiranih igračaka i igraonica, zaboravljaju se neke jednostavne igre koje su se igrala deca po livadama, u dvorištima, na ulicama, za koje su rekviziti pravljeni od prirodnih materijala a često nisu ni bili potrebni. Neki od nas ih se još prisećamo, pa smo poželeli da ih podelimo sa mlađim generacijama....

Na OVOM linku, možete pogledati sadržaj knjige Dečje igre nekad i sad, koju je izdao Kreativni centar, a u nastavku je tekst o nekim starim dečjim igrama koji je učitelj Predrag Spasojević postavio na svom blogu. Njegov blog možee pogledati na OVOM linku.

children_on_logs"Igra je izuzetno značajna i za fizički i za psihički razvoj. Detetu treba omogućiti spontanu i slobodnu igru. Kroz igru dete otkriva i uči da razume svet oko sebe, da deluje na njega, da sarađuje i da stvara “zajednički svet” sa drugima. Na taj način dete uviđa odnose, usvaja ponašanja i razvija neke karakteristične osobine koje će se ispoljavati u različitim životnim situacijama."

U nastavku pročitajte deo teksta iz Priručnika za vaspitno obrazovni rad sa decom koji je pripremila agencija za čuvanje dece Osmeh.