15 april 2013
„Moramo se više usredsrediti na podučavanje veština i na razvijanje želje za učenjem kod dece kako bismo unapredili obrazovanje i uveli tri najmoćnija sastojka suštinske motivacije u učionicu: igru, strast i svrhu.“
U martu je u časopisu Njujork tajms objavljen tekst Tomasa Fridmena koji se bavi pitanjem adekvatnosti savremenih obrazovnih programa u vezi sa pripremanjem dece i mladih za uspešan život u svetu odraslih. Tekst je, za naš sajt, preveo i adaptirao Dražen Horvatić.
01 mart 2013
O važnosti praćenja prirodnog ritma u životu dece,
pišu dr Ranko Rajević i dr Slavica Dautović.
12 januar 2013
U vremenu u kojem tehnologija vlada našim životima, tekst koji sledi nas podseća na vrednosti do kojih nam je stalo, ali često ne znamo kako da se izborimo za njih.
Za sve nas, ovaj tekst može da bude inspiracija. Za roditelje, on može da bude primer kako da se deci postave pavila u vezi sa korišćenjem mobilnih telefona, kompjutera ili igrica.
20 oktobar 2012
Roditeljstvo je svakako najzahtevniji "posao" na svetu a pri tom se očekuje da ga ljudi "obavljaju" bez ikakve škole. Obućar, da bi popravljao cipele, mora da prođe neku obuku, pekar ide u školu, nastavnici, lekari, sudije, vozači autobusa, časovničari, moleri..... moraju da završe neke škole koje ih osposobaljavaju da se bave poslom kojim se bave. A za roditelje se očekuje da "prirodno" znaju šta treba da rade da bi pravilno odgajali svoju decu.
01 septembar 2012
Dete koje prvi put polazi u školu lakše će se snaći ukoliko ima već formirane neke radne navike, a one se uspešno stiču uvođenjem deteta u primerene radne zadatke.
Tekst koji sledi je preuzet sa sajta Odgoj, autorke Medine Jusić, a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica Violeta Drašković.
01 septembar 2012
Prvi utisci i prve navike najvažniji su za dalji život deteta. Navike koje se u toku ranog detinjstva steknu, prate čoveka kroz celi život kao dobar temelj za dalji rad prvo u školi, a zatim u društvu uopšte.
Tekst koji sledi je preuzet sa sajta Odgoj, autorke Medine Jusić, a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica Violeta Drašković.
07 avgust 2012
Joga mnogim ljudima pomaže da u ovo vreme ubrzanog tempa života i konstantnog stresa, sačuvaju svoje fizičko i duševno zdravlje. U nastavku je tekst koji je pripremila naša saradnica, Maja Kokotović, o koristima joge za decu.
06 avgust 2012
Polazak deteta u školu veliki je događaj, kako za dete, tako i za njegove roditelje. Zato od mnogo faktora zavisi da li će dete doživeti školu kao svoj drugi dom u kome će se osećati prijatno, ili će škola za njega postati nužno zlo. Tekst koji sledi je preuzet sa sajta osnovne škole Podmurvice u Rijeci, autorke Nade Kegalj, a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica Violeta Drašković.
31 jul 2012
Kao što se zna da čovek uči dok je živ, tako je valjda i istina da čovek sazreva dok je živ. Tekst Vladete Jerotića koji sledi, razmatra šta je to zrela ličnost i kakve je osobine odlikuju.
17 jul 2012
Važnost igre za razvoj i učenje dece je često potcenjena od strane odraslih.
Više o tome u tekstu koji je pripremila Elza Avdić
03 jul 2012
U vremenu video igrica, sofisticiranih igračaka i igraonica, zaboravljaju se neke jednostavne igre koje su se igrala deca po livadama, u dvorištima, na ulicama, za koje su rekviziti pravljeni od prirodnih materijala a često nisu ni bili potrebni. Neki od nas ih se još prisećamo, pa smo poželeli da ih podelimo sa mlađim generacijama....
Na OVOM linku, možete pogledati sadržaj knjige Dečje igre nekad i sad, koju je izdao Kreativni centar, a u nastavku je tekst o nekim starim dečjim igrama koji je učitelj Predrag Spasojević postavio na svom blogu. Njegov blog možee pogledati na OVOM linku.
01 jul 2012
"Igra je izuzetno značajna i za fizički i za psihički razvoj. Detetu treba omogućiti spontanu i slobodnu igru. Kroz igru dete otkriva i uči da razume svet oko sebe, da deluje na njega, da sarađuje i da stvara “zajednički svet” sa drugima. Na taj način dete uviđa odnose, usvaja ponašanja i razvija neke karakteristične osobine koje će se ispoljavati u različitim životnim situacijama."
U nastavku pročitajte deo teksta iz Priručnika za vaspitno obrazovni rad sa decom koji je pripremila agencija za čuvanje dece Osmeh.
30 jun 2012
Igra je odvajkada sastavni deo dečjeg života.Kroz igru deca razvijaju svoje psihičke, intelektualne, emocionalne, društvene i moralne sposobnosti. Zbog toga je igra odavno predmet naučnih istraživanja. Postoje različiti psihološki, pedagoški, sociološki, antropološki, etnološki pristupi dečjoj igri i razvijene su različite teorije.
Autor teksta koji sledi je Tanja Milosavljević iz Instituta za srpski jezik SANU, Beograd. Tekst u celini se nalazi u zborniku radova o igri na OVOM linku.
30 jun 2012
Centar za naučna istraživanja SANU i Univerzitet u Nišu su 2011. godine objavili zbornik radova koji obrađuju fenomen igre iz različitih uglova. Po rečima uređivača, Dr Dragana Žunića, radovi u ovom zborniku temu igre razmatraju „iz filozofsko-ontološke, antropološke, etnološke, etno-koreološke, arheološke, lingvističke, kulturološke, estetičke, etičke, istorijsko-umetničke, informatičke perspektive“. U nastavku je sadržaj zbornika, a OVDE možete preuzeti zbornik u celosti.
18 jun 2012
O važnosti dečje povezanosti sa prirodom u ranom periodu života, ne samo za decu pojedinačno, već za budućnost naše planete, dosta se piše u poslednje vreme.
U nastavku vam predstavljamo tekst čiji je autor Randy White a koji je prevela i priredila naša saradnicia Elza Avdić.
19 april 2012
Jedan od najvažnijih zadataka odraslih je da deci pomognemo da razvijaju sebe kao stvaraoce. U vremenu u kojem živimo, to nije lako zato što su danas deca često postavljena u ulogu potrošača. Jedno od najvećih tržišta je tržište namenjeno deci - igračke, filmovi i ostali proizvodi koji se nameću kroz reklame. Deca se koriste i da bi se odrasli naterali na potrošnju. U poslednje vreme u Beogradu, na velikom broju bilborda, banke reklamiraju kredite za stan kroz slike dece i poruke tipa: "Sada i ja imam svoju sobu!".
U nastavku je deo teksta "Deca u kontekstu masovne kulture" Verice Sekulić u kojem smo podstaknuti da deci omogućimo što više kontakta sa prirodom, iprirodnim materijalima, kao i umetničkih sadržaja da bi razvijali maštu, kreativnost i doživljaj sopstvene ljudskosti.
15 april 2012
U predškolskim ustanovama se organizuju igrovne aktivnosti, budući da su one primerene uzrasnim i psihofizičkim osobenostima dece. Programska koncepcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja počiva na ideji da dete kroz igru uči, učeći se igra i na takav način izrasta u aktivno i kreativno biće, budući da je igra i kreativni akt.
Vaspitačica Vesna Mijatović za sebe kaže: " U predškolskoj grupi deca i ja često se zajedno smejemo, igramo, stvaramo, razgovaramo, učimo i učeći se menjamo. Kada svoj rad sa decom pogledam kao celinu, shvatim da je to slika mog stvaralačkog procesa dok radim ono što volim . U radu sa decom uvek se srećem sa detetom koje još živiu meni."
Pogledajte OVDE rad Vesne Mijatović na temu uloge vaspitača u dečjoj igri
21 mart 2012
Na Zimskim susretima učitelja ove godine, jedna od tema u plenarnom delu je bila Odgovorno življenje. Prezentaciju na ovu temu, koju je osmislila Žana Borisavljević, predstavljao je tim izlagača iz organizacije Obrazovanje plus. U nastavku je tekst Odgovorno življenje koji je objavljen u časopisu Učitelj, a na linku na dnu strane, može se preuzeti deo prezentacije koja je predstavljena na Zimskim susretima.
19 mart 2012
Komunikacija između dece i odraslih u potpunosti zavisi od odraslih. Na žalost, poslednjih godina, postao je trend da odrasli odustaju od svoje pozicije "moći" u odnosu sa decom i da probleme u komunikaciji prebacuju na decu. "Ne znam šta da joj radim", često izgovaraju roditelji. "Nemoguć je", često se čuje iz usta vaspitača i učitelja.
Pročitajte nastavak teksta Žane Borisavljević koji je preuzet iz materijala za obuku vaspitača i učitelja na akreditovanim seminara koje realizuje organizacija Obrazovanje plus.
23 februar 2012
U poslednje vreme, sve češće se govori o sindromu izgaranja na poslu koji je na međunarodnom nivou prepoznat kao poremećaj koji je, u odnosu na to što ga uzrokuje i na posledice, isključivo vezan za radno mesto. Sindrom izgaranja na poslu je stanje psihofizičke iscrpljenosti prouzrokovane preteranim i prolongiranim stresom. Za razliku od umora, on uključuje promenu stavova prema poslu i ponašanja prema klijentima i saradnicima. Često se javlja kod ljudi koji se bave humanitarnim delatnostima, odnosno profesijama u kojima se „brine“ o drugima: socijalni radnici, nastavnici, vaspitači...
