07 februar 2012
RAZLOG ZA ODMOR IZMEĐU ČASOVA:
AKTIVNA DECA MOGU DA OSTVARE BOLJE REZULTATE U ŠKOLI
Nedavno je u Tajm magazinui objavljen tekst o važnosti kretanja za pravilan razvoj dece i postizanje uspeha u školi. Pogledajte u nastavku prevod teksta koji nam je poslao Srđan Mišić, a original možete pročitati na OVOM linku
10 septembar 2011
"Kompeticija podrazumijeva da pojedinac želi biti bolji od drugih bilo da će to postići radom, izbjegavanjem boljih od sebe ili podmetanjem klipova u točkove. Za razliku od kompeticije, kompetencija podrazumijeva orijentaciju na poboljšanje vlastitih moći, učenje za zrenje, s ciljem da osoba razumije i ostvari kontrolu sebe, drugih i okoline." Ovo je deo teksta Moć, kompetencija i kooperacija u školi objavljenog u časopisu Naša škola – časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja Sarajevo, br. 28, str. 17–28, autor profesor Nenad Suzić sa Univerziteta u Banjoj Luci. Preuzmite tekst OVDE.
10 septembar 2011
Srpska akademija obrazovanja je u Beogradu 2009. godine organizovala naučni skup na temu Buduća škola. Zbornik radova sa skupa može da se preuzme u dva dela na internetu.
Preuzmite OVDE prvi deo Zbornika radova
Preuzmite OVDE drugi deo Zbornika radova
U nastavku pogledajte Sadržaj Zbornika radova
07 septembar 2011
Ima roditelja koji nemaju naviku da razmiišljaju o muzici, muzičkom obrazovanju i umetnosti uopšte u odgajanju dece. Ima nas koji ne razlikujemo dobre i loše žanrove, stilove, izvođače, sadržaje i forme, ali, srećom, za sve koji ne prihvataju olako uticaj muzike na svoje dete, uvek je moguće naći neke nove informacije, saznanja, istraživanja ili praksu koja će nam pomoći da svesno utičemo na razvoj svog deteta uz muziku.
01 avgust 2011
Postoji razlika između kreativnosti odraslih i dece. Kada govorimo o kreativnosti odraslih obično mislimo na neku vrstu ekspertnosti koja uključuje tehničku veštinu, umetničku sposobnost, talenat ili poznavanje potrebnih informacija koje mogu značajno da doprinesu onome što stvaraju; odrasli imaju radne navike, razvijenu koncentraciju i istrajnost, sposobnost stvaranja novih mogućnosti i otvorenost za nove ideje. Deca očigledno imaju manje iskustva nego odrasli i zato su manje stručni, a njihove radne navike nisu razvijene. Ali ona imaju jedinstvene načine razmišljanja i pristupa koji su potpuno sveži i neopterećeni već naučenim.
31 jul 2011
"Lepota će spasiti svet!" kazao je Dostojevski.
U tekstu koji sledi, Žana Borisavljević predlaže kako da kroz jednostavnu vežbu jačanja osećaja za lepo, kod sebe i dece podižemo psihološki imunitet i jačamo osećaj sopstvene vrednosti i doživljaj smisla.
Kada bi vas pitali da se setite nekog trenutka u kojem ste bili zadivljeni pred lepotom nečega, koji biste trenutak izabrali? Zastanite pre nego što nastavite da čitate ovo i prisetite se nekog takvog trenutka.
07 jun 2011
Marijana Milošević Simić predlaže horsko pevanje kao aktivnost koja, pored razvoja muziklanosti kod dece, doprinosi razvoju socijalnih veština, samopouzdanja i osećaja za disciplinu.
07 jun 2011
Marijana Milošević Simić iz Multimedijalne muzičke radionice objašnjava zašto je pevanje važno za fizičko zdravlje
Jedina stvar bolja od pevanja je još pevanja, rekla je jednom Ela Ficdžerald. Pevanje može biti zabavno, može podizati raspoloženje, može inspirisati i pokrenuti mase. Ali, može li i više od toga? Naravno da može!
03 maj 2011
Tekst koji sledi je preuzet iz knjige Unutrašnji atleta autora Dana Milmana (The Inner Athlete, Dan Millman, Stillpoint Publishing, 1994.)
Glas koji čujemo sa video snimka koji upravo kreće je pun uzbuđenja dok izgovara sledeće reči: „Dame i gospodo, upravo ćete imati priliku da vidite kako, po prvi put, Dejvid Sil izvodi jedinstveno delo, delo koje zahteva potpunu koncentraciju, hrabrost, koordinaciju. Ovo što ćete videti ne može da se pripremi za jedan dan, već je rezultat meseci priprema. I.... evo ga!“
14 april 2011
Dr Olga Hadžić piše o važnosti sporta za razvoj deteta i upućuje na preporuke u vezi sa treningom u različitim sportskim disciplinama
Dete nije mali čovek. Ono ima svoje potrebe. Jedna od njih je i potreba za kretanjem ili fizičkom aktivnošću. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju niz telesnih i psihičkih veština.
14 april 2011
Marijana Milošević-Simić iz Multimedijalne muzičke radionice piše o važnosti muzike za decu koja imaju problema sa učenjem
Seminari u organizaciji Multimedijalne muzičke radionice: Leskovac 16. i 17. april, Beograd 7. i 8. maj i Čačak 4. i 5. jun
Mnoga deca imaju problem sa učenjem. Ne samo danas, tako je bilo oduvek. Nekada se od takve dece odustajalo, nisu od njih očekivali uspeh pa ga nisu ni podsticali. Danas je jedna od najjednostavnijih „dijagnoza” hiperaktivnost ili neprilagođenost, ili, jednostavnije, imaju problem sa pažnjom ili učenjem. Iako je često reč o deci čiji je koeficijent inteligencije iznad proseka, oni predstavljaju problem. Često su izopštena iz kolektiva, roditelje upućuju na razne analize, terapije, lekove, svi sa različitih strana pokušavaju da „ukalupe“ dete. Da li je to baš uvek potrebno? I, da li je neophodno?
02 april 2011
Vesna Belčević misli da je važno da roditelji i nastavnici uče o internetu i komunikacionim tehnologijama koje deca koriste da bi mogli da budu bliži deci.
Vreme u kome živimo je vreme naše dece. I sve karakteristike tog vremena se odnose i na našu decu. Oni su brzi, nestrpljivi, pokretljivi, otvoreni, komunikativni... Mada se nama čini, i često se to čuje, kako se deca više ne druže, ne igraju se zajedno, nema više „jurke“, „žmurke“, „između dve i četri vatre“, oni se druže na svoj način, igraju neke svoje igre i vladaju svojim i našim vremenom...
22 mart 2011
Svako ljudske biće je neizostavno deo neke grupe: porodice, odeljenja u školi, firme u kojoj je zaposlen, sportskog kluba, lokalne zajednice itd. Da bi uspešno ostvarivao saradnju sa drugim članovima grupe kojoj pripada, čovek mora da ostvaruje komunikaciju. Svaka komunikacija se dešava u određenom kontekstu , a dobar model komunikacije podrazumeva da osoba može/ume da: posmatra situaciju iz različitih uglova, postavlja pitanja i traži informacije radi pravilnog razumevanja situacije, prihvati osećanja, stanje, doživljaj druge osobe, i da pozitivno vrednuje kapacitete ili sposobnosti druge osobe
09 mart 2011
O primeni dramskih metoda u radu sa decom piše Dušica Bojović koja se već dugi niz godina bavi dramskim tehnikama primerenim i prilagodjenim deci predškolskog uzrasta i njihovom praktičnom primenom u neposrednom radu sa decom.
Deca uče da hodaju i govore prvenstveno kroz imitaciju. Svoju ličnu istoriju i grupni identitet grade na osnovu porodičnih priča i albuma. Deca integrišu informacije sa podacima iz ostalih izvora u svom okruženju, formirajući svoj identitet kroz aktivnosti slične dramskim igrama.
08 mart 2011
Koleginice iz Mulitmedijalne muzičke radionice pišu:
Deca koja imaju problem sa čitanjem gotovo uvek imaju i problem sa ritmom. Naime, u grupi predškolaca, lako ćete uočiti decu koja će imati problem sa čitanjem i pisanjem jednim jednostavnim testom. Pustite im muziku, ili pevajte, i tražite od njih da prate ritam tapšanjem. Deca koja nemaju problem sa čitanjem, relativno lako će pratiti ritam. Oni koji imaju, teško da će uspeti da se snađu.
01 februar 2011
U tekstu preuzetom iz časopisa Kindred, Mišel Denis govori o tome zašto su kućni poslovi važni za razvoj deteta, i koji poslovi odgovaraju kom uzrastu.
Zašto naša deca treba da obavljaju kućne poslove i kako im to pomaže kasnije tokom života? Jedno skorašnje istraživanje ponovo ohrabruje roditelje da nađu načine da zainteresuju svoju decu za kućne poslove.
Ovo istraživanje je ponudilo spisak pozitivnih životnih veština koje se razvijaju obavljanjem kućnih poslova – sudeći po njemu, i te kako vredi sastaviti raspored kućnih poslova u koje ćete uključiti svoju decu.
Divna je stvar kada shvatite da dete ima talenta za muziku a pri tom je još i željno znanja. Ipak, roditelji se često suočavaju sa velikim strahovima kada je u pitanju upis u muzičku školu. Kao prvo, i to je škola, sa svim obavezama učenja, dovođenja, čekanja i odvođenja. Suočavaju se sa problemom kupovine instrumenta. Sa strahom od toga koliko će sami morati učestvovati u svakodnevnom vežbanju. I naravno, da li će dete i posle nekoliko godina i dalje želeti sa istim žarom da svira i uči kao i sada dok vrši pritisak na vas? Iako je verovatnoća da u kući imate malog Mocarta minimalna, ipak ne treba prevideti čitav niz važnih koristi koje muzičko obrazovanje pruža deci u njihovom razvoju.
Činjenicom da ljudska podsvest ima veliku moć, koriste se i razni oglašavači pri plasiranju svojih reklama. Cilj je da reklamna poruka nekog proizvoda stigne do ljudske podsvesti, tako što ciljano utiče na ljudske emocije. Time se povećava verovatnoća da će se povećati kupovina datog proizvoda. Kakve to ima veze sa učenjem? Velike!
Svi znamo koliko muzika utiče na naša osećanja i energetske nivoe. Bez razmišljanja o tome, mi svakodnevno koristimo muziku za stvaranje određenog raspoloženja: da nas razveseli, pokrene, natera na igru, da nam pojača energiju, vrati snažne uspomene, da nam pomogne da se opustimo ili fokusiramo. Muzika je moćno oruđe za naš lični izraz u svakodnevnom životu.
"Hаjde dа sаdа zаmislimo jednu plаninu", kаže nаstаvnicа sа sjаjem u očimа već počinjući dа lutа zаmišljenim predelimа. „Jа ne mogu", kаže jedno dete izgledаjući veomа zаbrinuto, „Nemаm video snimаk te plаnine."
