Stručnjak za učenje, Dr Brajan E. Volš, objašnjava kako naša prva ubeđenja do kojih dođemo postaju ustaljeni oblici ponašanja.
Kada je u pitanju obogaćeno učenje, stvar je u efikasnom usvajanju i upijanju onoga što čujemo ili vidimo i u integraciji svih novina do kojih smo došli. Što više znate o raznim oblastima, tim pre ćete moći da dođete do otkrića koja su bila nepoznata vašim roditeljima, nastavnicima, pa čak i neurolozima samo deceniju unazad.
Važno je napomenuti da smo čak 95% naših obrazaca ponašanja i navika stekli kao veoma mladi. Veći deo nas nema razvijenu naviku da istražuje i proučava, jer vaspitači i predavači koji su nas podučavali nisu to umeli bolje. Bezbroj časova uzaludno je potrošeno na učenje u učionicama i učenje kod kuće, a ono je, pri tom, često bilo propraćeno i raznim frustracijama, razočaranjima, strahovima, nedovoljnom verom u sebe i niskim nivoom samopoštovanja. Bilo kako bilo, za tim više nema porebe! Koliko god da imate godina, možete učiti uspešno i sa zadovoljstvom.
Sigmund Frojd je popularizovao koncept podsvesnog (ili ne-svesnog, kako se još naziva). Iako naša svest igra veoma važnu ulogu, učenje ima mnogo više veze sa nesvesnim procesima. Važno je da upamtimo da je, šta god radili, naš glavni cilj da se zaštitimo; u stvari, da preživimo i opstanemo.
Potrudiću se da što slikovitije prikažem koliko je velika moć naše podsvesti. Zamislite da stojite na podu sobe. Deo poda koji se nalazi pod vašim stopalima odgovara sposobnosti koju poseduje vaša svest, a ostatak poda predstavlja moć podsvesti. Naša svest ima brzinu od oko 126 bitova u sekundi, dok je podsvest oko 10 000 puta brža. Jasno je, dakle, da je moć upravo u podsvesti.
Kao terapeut, primetio sam da većina problema koji su prisutni kod odraslih vuče korene iz prvih sedam godina njihovog života. U tom uzrastu, svest još uvek nije potpuno razvijena, kao ni sposobnost kritičkog sagledvanja stvari, tako da dete nije u stanju da validnost i ispravnost dolazne informacije prvo kritički analizira, već je jednostavno – odmah usvaja.
Činjenicom da ljudska podsvest ima veliku moć, koriste se i razni oglašavači pri plasiranju svojih reklama. Cilj je da reklamna poruka nekog proizvoda stigne do ljudske podsvesti, tako što ciljano utiče na ljudske emocije. Time se povećava verovatnoća da će se povećati kupovina datog proizvoda. Kakve to ima veze sa učenjem? Velike!
S obzirom na to da se doživotni obrasci ponašanja formiraju tokom prvih sedam godina života, veoma je važno da roditelji, vaspitači, nastavnici, rođaci i svi oni koji su prisutni u dečijem životu tog uzrasta, budu veoma pažljivi u komunikaciji sa detetom, kako u verbalnoj, tako i u neverbalnoj, da veoma pažljivo biraju reči kojima će oblikovati poruku koju šalju detetu i da brižljivo vode računa o tome koju će, i kakvu, poruku uopšte da mu pošalju. Kada roditelj kaže detetu: „Isti si kao i tvoj otac, neće od tebe biti ništa" ili „Sreća da si slatka, kad već nisi naročito pametna", ta poruka, s obzirom na to da kritičko mišljenje još nije formirano, ide direktno u podsvest i tu se ustoliči kao validna i istinita, počinjući da formira uverenja i obrasce ponašanja. Kao rezultat toga, kod deteta se javlja se nedostatak samopouzdanja i vere u sebe.
U dresiranju slonova koristi se jedna zanimljiva tehnika. Dok je slon još uvek mali, dreser jednu njegovu nogu veže lancem čiji je drugi kraj pričvršćen za kolac poboden u zemlju. Na taj način, sloboda kretenja slona veoma je ograničena i svedena samo na jedan krug. Kako dan za danom prolazi, slon nauči da je taj krug jedini prostor u kome može da se kreće. Kako godine prolaze, lanac postepeno zamenjuju sve tanja i tanja užad. Dreser zna da slon može odšetati u bilo kom trenutku, ali slon to ne shvata i ostaje „zarobljen" u granicama prvobitno definisanog kruga. Važno pitanje za koje odavde proističe je: Koji je naš krug? Koja su naša ubeđenja koja nas drže zarobljenim?
Sa engleskog prevela i priredila: Jovana Bondžić, diplomirani proferor razredne nastave
