08 mart 2011
Koleginice iz Mulitmedijalne muzičke radionice pišu:
Deca koja imaju problem sa čitanjem gotovo uvek imaju i problem sa ritmom. Naime, u grupi predškolaca, lako ćete uočiti decu koja će imati problem sa čitanjem i pisanjem jednim jednostavnim testom. Pustite im muziku, ili pevajte, i tražite od njih da prate ritam tapšanjem. Deca koja nemaju problem sa čitanjem, relativno lako će pratiti ritam. Oni koji imaju, teško da će uspeti da se snađu.
Srećom, baš kao što uz pomoć muzike možete da otkrijete problem, uz nju možete i da pomognete detetu. Najveći značaj ritma u jeziku imamo u poeziji, ali on se javlja i u svakoj izgovorenoj reči. Javlja se smenom naglašenih i nenaglašenih slogova. Ista stvar je i sa muzikom. Smenom naglašenih i nenaglašenih nota kao i njihovim različitim trajanjima, nastaje ritam u muzici. Kada se ima u vidu da dete sa disleksijom, na primer, najteže uči auditivnim putem, jasno je koliko je važno da deca još od najmlađeg uzrasta budu upućena upravo na ovaj vid posrednog učenja. Između ostalih metoda, i muzika, sa svojim ritmičkim obrascima, može biti od izuzetne koristi.
Smatra se da postoji mogućnost korišćenja muzike u svrhu poboljšanja stanja disleksije i to konkretnim treningom razlikovanja visina tonova i prepoznavanja ritmičkih figura. Od malih nogu deca treba da budu izazivana da osluškuju različite zvukove sa različitih mesta u prostoriji i da na njih odreaguju. Ipak, ne treba mešati pojmove „rani muzički trening“ sa „muzičkom terapijom“, prosto zato što su im ciljevi drugačiji. Kada pričamo o disleksiji, mi ne govorimo o muzičkom obrazovanju. Mi govorimo o tretiranju problema muzičkim sredstvima u cilju ostvarivanja nemuzičkih ciljeva. Muzika tu ima dobar uticaj na delove mozga koji ne funkcionišu dobro. Nije u pitanju samo govor ili čitanje već i koordinacija pokreta, motorika, ravnoteža, emocionalna regulacija, učenje i pamćenje. Zbog ovakvog uticaja na naš mozak, terapija muzikom može se koristiti za postizanje kognitivnih, senzornih, fizičkih, emocionalnih i psihosocijalnih ciljeva.
Šta je to što možete učiniti za dobrobit deteta? Treba ga okružiti auditivnim stimulansima. Kada je sasvim malo, igrajte se igara u kojima treba da prepozna zvuke svojih igračaka. Neka zvuk ne dolazi uvek sa istog mesta, već šetajte po prostoriji i aktivirajte zvuk uvek na drugom mestu. Pratite detetov napredak. Insistirajte da dok dete uči reči, da ih Vi pravilno izgovarate. Igrajte se tako što ćete reči deliti na slogove i marširati u ritmu teksta. Sve pesme koje uči u vrtiću ili sa Vama, neka budu uvek potpomognute ritmičkom pratnjom. Pratnja može biti u koracima, pljeskanjem, pucketanjem prstima, udarcima dve kašike... instrument nije važan, važan je ritam. Još jedna igra koja je važna u ovom uzrastu je igra u kojoj se sve aktivnosti zaustavljaju kada se čuje određeni zvuk. Pustite dete da skače, pleše, korača, ali kada se, na primer, čuje zvuk zvončića, sve aktivnosti prestaju. Kao varijanta ove igre, za malo stariju decu, pomoćiće i Dalcroze metoda. Dok se dete pokreće na jedan način, unapred ga obaveštavajte da na Vaš znak treba da pomera svoje telo na neki drugi način. Ono nastavlja da, na primer, skače kao zec, a Vi ga upućujete da na Vaš znak menja svoju aktivnost i glumi kako svira trubu. Ova tehnika je značajna za sve uzraste i često se primenjuje i kod odraslih kao deo raznih terapija.
Jedna od važnih igara u predškolskom i mlađem školskom periodu su razne tapšalice. Gotovo svaka pesma koju dete nauči može poslužiti kao osnova za tapšalicu. Neke su zgodnije, neke nisu, ali, generalno, shvatite korišćenje dlanova, ruku i tela uopšte kao jedan muzički instrument na kome može bez problema da se svira. Budite kreativni. Izmislite sami svoju igru na omiljenu dečju pesmicu.
Još jedna važna stvar je pevanje. Pevajte, pevajte i stalno pevajte! Pevanje povezuje promene ritma, melodije i deljenje reči na slogove, pa je zato nezaobilazno u terapijama ovog tipa.
Slušanje je osnovna veština za verbalnu komunikaciju, te je problem u slušanju uzrok daljih problema u veštinama čitanja i pisanja. Ako se zvuci govora ne čuju precizno, kasnije ne mogu biti ni prevedeni u simbole, tj. slova. Terapija zvukom stimuliše i vežba uho, podstičući ga da prima i interpretira zvuk na efikasan način. Kada se uho i mozak na vreme i na odgovarajući način stimulišu, problemi u čitanju i pisanju mogu biti umanjeni.
