09 mart 2011
O primeni dramskih metoda u radu sa decom piše Dušica Bojović koja se već dugi niz godina bavi dramskim tehnikama primerenim i prilagodjenim deci predškolskog uzrasta i njihovom praktičnom primenom u neposrednom radu sa decom.
Deca uče da hodaju i govore prvenstveno kroz imitaciju. Svoju ličnu istoriju i grupni identitet grade na osnovu porodičnih priča i albuma. Deca integrišu informacije sa podacima iz ostalih izvora u svom okruženju, formirajući svoj identitet kroz aktivnosti slične dramskim igrama.
Deca predškolskog uzrasta vole da se „pretvaraju”, bilo da se igraju u kućnom centru ili da dramatizuju omiljenu bajku. Ona se „pretvaraju” sa ciljem da uče o sebi i svetu koji ih okružuje. Dramske igre su dečji način da istražuju ljudsko iskustvo. Vaspitači mogu da valorizuju ovu prirodnu dečju potrebu da se „pretvaraju” uvodeći kreativnu dramu u svoj plan i program. Drama je moćno oružje koje momentalno aktivira dečju pažnju.
Na mnogo načina pozorišna i druge vizuelne umetnosti su dečji prvi jezik. Rime, ritam, boje, pokret i zvuk su bitni za način na koji deca uče. Drama je fundamentalan način istraživanja i upoznavanja sveta. Fokus predškolskog teatra je kreativna drama. Svako dete je jedinstvena ličnost. Ako se deci zaista uverljivo predstavi ono što treba da nauče, ako ih aktivno uključimo u sam proces, ona će prikupiti više informacija, efekat će biti bolji i trajniji.
Upotreba dramskih tehnika u učenju dece daje veće rezultate što su deca mlađa, ali su suštinski identične za sve uzraste. Razlika je u pristupu i literaturi.
Predškolska deca su veoma otvorena za tehnike koje se koriste u dramskim i pozorišnim igrama. Razlog je dečja prirodna sklonost za učenje kroz igru. Deca su veoma raspoložena i spremna da glume i to rade veoma iskreno.
Generalno govoreći, kreativna drama treba da bude živahna, prirodna. Priče treba da budu dramski ispripovedane, a ne pročitane, sadržaji bliski deci, karakteri – likovi treba da su interesantni i uverljivi. Pred decu treba postaviti izazove da razmišljaju, treba ih ohrabrivati da se uključuju. Konflikti i traganje za rešenjima su potreba. Glavni cilj je edukacija kroz zabavu.
Izazov za vaspitača jeste da postepeno uvodi ciljeve i pravila tokom rada, a da ne remeti dečji kreativni proces i da sebe ne nametne kao apsolutnog lidera. Vaspitač treba da bude nevidljivi vodič, ili aktivni učesnik–glumac. Za postizanje tog cilja izaberite dramske aktivnosti koje su u dovoljnoj meri podsticajne, prate dečje iskustvo i interesovanje, istraživačke su i zanimljive. Na taj način deca će izgraditi poverenje u sopstvene mogućnosti, učiće da na kreativan i konstruktivan način istražuju svoj sopstveni unutrašnji svet i svet koji ih okružuje.
Dramski metod može da pomogne deci da uče o emocijama, rešavanju problema, da uče o uzrocima i posledicama i odnosima sa drugim ljudima, da uče naučne koncepte i veštine. Drama u ovom uzrastu i na nivou vrtića se povezuje sa aktivnostima koje su već prisutne i deo su razvoja dece poput ritmičkih i muzičkih igara, imitativnih i igara uloga, pokretnih igara. Predmet u bilo kom dramskom radu treba da se nadoveže na ove elemente i mnogi vaspitači već primenjuju dramske metode u radu, a da toga nisu svesni.
Jedna specifičnost vezana za kreativnu dramu je da nema dečjih „pogrešnih” odgovora. Kroz igru pretvaranja životinje mogu da pričaju, deca mogu da putuju gde god požele pa i u vasionu ili džunglu, nebo može biti zeleno, drveće može da hoda.
Korišćenjem dramskog metoda:
- Deca se pretvaraju da igraju životne situacije na zajednički način jer drama zahteva kooperativnost
- Deca primenjuju već stečeno lično iskustvo na novonastale situacije
- Već stečeno iskustvo treba da pomogne u učenju novog
- Deca se osposobljavaju da budu akteri dva sveta ne mešajući ih. Drama podrazumeva fikciju i fantaziju, ali decu edukuje da budu svesnija stvarnosti
- Deca se usklađuju u zajedničkom radu, bez obzira koliko im je mišljenje različito
- Deca se oslobađaju straha da izražavaju sopstvena osećanja, razmišljanja, ideje i akcije jedni drugima. To zahteva određenu preciznost u komunikaciji
- Drama upotrebljava objekte na simbolički način. To podrazumeva razvijanje mašte učesnika, oblikovanje predstava i simboličko mišljenje – razvoj kognitivnih kapaciteta
- Drama zahteva interpretaciju akcija, ponašanja, razmišljanja drugih i to uglavnom u nepoznatim situacijama. To zahteva razvoj logičkog razmišljanja – kognitivni razvoj.Takođe testira dečje sklonosti i trenutne kapacitete i mogućnosti
Upotreba početnih dramski tehnika i metoda podrazumeva:
- Skladne aktivnosti – igre u kojima vaspitač obezbeđuje stimulans, a svako dete igra istu ulogu, simultano ali ipak nezavisno od ostale dece
- Igre u parovima, osnova za dramsku mustru u kojoj dva deteta rade zajedno dogovarajući se i odlučujući zajednički kako će određena scena – situacija biti postavljena
- Grupne igre slične igrama u parovima
- Igre zagrevanja koje pomažu da se deca fokusiraju i izraze sebe
- Igre vaspitač – glumac u kojima vaspitač igra određeni karakter da bi ohrabrio decu da participiraju u aktivnostima ili da bi snimili problem ili konflikt koji treba zajednički rešiti
- Usmeravanje sa strane tako što vaspitač nenametljivo sugeriše akcije ili ideje
Područje dramskih aktivnosti u predškolskom periodu treba postepeno, korak po korak, da uvodi dramske tehnike:
- Pantomimu
- Vođenu fantaziju
- Narativnu pantomimu
- Igre uloga
- Prezentovanje dramskih tekstova i priča drugima – pričanje po slikama ili prepričavanje
- Dramske igre
- Upotrebu lutaka, lutkarsko pozorište
- Improvizacije i karakterizacije uloga
- Individualne uloge
- Karakterizaciju likova
- Dramatizaciju i izvođačke igre
- Forum pozorište
- Vaspitač u ulozi
- Zamrznute slike
- Stazu savesti
- Glasne misli
- Karakter na zidu
- Grupnu dramatizaciju
- Akcione priče
Kreativna drama, kao deo predškolskog programa, moćan je razvojni alat da se uvećaju sposobnosti dece da uče u kasnijem periodu.
Ona je alat za iskustveno, aktivno i sadržajno učenje dece oblikovan u interesantnu i podsticajnu formu. Drama je praksa za život.
Unesimo magiju u naš vrtić.
