19 april 2012
Jedan od najvažnijih zadataka odraslih je da deci pomognemo da razvijaju sebe kao stvaraoce. U vremenu u kojem živimo, to nije lako zato što su danas deca često postavljena u ulogu potrošača. Jedno od najvećih tržišta je tržište namenjeno deci - igračke, filmovi i ostali proizvodi koji se nameću kroz reklame. Deca se koriste i da bi se odrasli naterali na potrošnju. U poslednje vreme u Beogradu, na velikom broju bilborda, banke reklamiraju kredite za stan kroz slike dece i poruke tipa: "Sada i ja imam svoju sobu!".
U nastavku je deo teksta "Deca u kontekstu masovne kulture" Verice Sekulić u kojem smo podstaknuti da deci omogućimo što više kontakta sa prirodom, iprirodnim materijalima, kao i umetničkih sadržaja da bi razvijali maštu, kreativnost i doživljaj sopstvene ljudskosti.
"Programi prezentovani deci na njihovim specijalnim kanalima zloupotrebljavaju dečju potrebu za iskustvima o svetu i posebno onu za dobrom pričom, jer su napravljeni na tržišnim principima. Loš uticaj se odražava najviše u uništavanju same srži svake dobre priče za decu jer ona nije više sama sebi svrha. Danas dobra priča nije sama po sebi dovoljna. Uz nju u paketu idu lutke, posteri, bojanke, igrice i mnogi drugi proizvodi koji donose kapital na osnovu dečjih želja, jer ona se i dalje nakon priče podstiču da nastave da doživljavaju svet mašte prikazan u priči. Deci se, u stvari, oduzima mašta, i njihovi doživljaji ostaju na površini, a dobra zabava nadvladava poruku priče.
Lek za sprečavanje površnosti doživljaja već u dečjem dobu se nalazi u razvijanju osećaja za lepo, kritičkog mišljenja, zdrave distance između svoje svesti i sredine u kojoj se dete nalazi, kao i u kreativnoj upotrebi svih vidova izražavanja – rečju, pokretom, muzikom, bojom i različitim oblicima. Takvo vaspitanje može da pomogne detetu da ostane u vezi sa svojom unutrašnjošću. Zato je potrebno omogućiti mu što više umetničkih aktivnosti u kojima ono može aktivno da učestvuje i stiče iskustva o sebi, ponašanju u zajednici sa drugima, kao i o svetu u kome živi. U tom procesu dete će biti u stanju da uspostavi čitavu mrežu unutrašnjih i spoljašnjih veza i odnosa u sebi i sa drugima i da stekne svest o sebi, o svom vremenu i drugim ljudima sa kojima gradi svoju društvenu stvarnost. Možda je najvažnije od svega što će biti u mogućnosti da upozna sebe u ulozi stvaraoca, aktivnog učesnika koji svojim postupcima i ponašanjem može da gradi i menja svoj svet.
Takođe je važno da se kod deteta podstakne i sposobnost da bilo koji materijal koji se nalazi u njegovom okruženju upotrebi u službi svoje duše i njenih potreba. U tom slučaju, i najgori veštački materijal može da postane predmet koji dečja mašta može da učini živim i dragocenim, ali ne treba zaboraviti da nas živi nestrukturisani materijali, oni iz prirode, kao što su komad drveta, školjka, kamen, lakše povezuju sa životom koji se u njima krije od otuđenog tehnološkog okruženja. Oni nam pomažu da obnovimo veze sa prirodom koje nam je savremena civilizacija sasekla, nudeći nam zauzvrat tehnološku udobnost u domovima, koja nas na više načina slabi.
U savremenim humanističkim pristupima razvoju deteta smatra se da doživljaj predstavlja meru rasta i preobražaja, a da dete treba da je u središtu vlastitog doživljaja. Na taj način ono može da ima autentičnu i aktivnu ulogu u oblikovanju vlastite stvarnosti i vlastite umetnosti. Dete kao stvaralac biće sposobno da prepozna svoja vlastita osećanja i prave potrebe i da misli slobodno i tako da preispituje svoju stvarnost. Znaće kako da aktivno učestvuje u životu, da postavlja pitanja i traži zadovoljavajuće odgovore. Znaće i kako da prepozna lepotu, da bude ushićeno, da se prepusti igri i da ostane osetljivo biće."
Ceo tekst možete pročitati OVDE
