Valdorf pedagogija
18 januar 2012
Već i sama koncepcija sveta i shvatanje ljudskih bića iz ugla antropozofije, vaspitačima i učiteljima dodeljuju posebnu ulogu u valdorfskoj školi. Verovanje da je zadatak učitelja da pomogne razvoj i formiranje deteta, odnosno božanskog i duhovnog bića poslatog na zemlju iz duhovnog sveta, u samim nastavnicima budi poseban osećaj, ali i obavezuje na veliku odgovornost, posvećenost i predanost svakom svom učeniku.
Tekst koji sledi je deo završnog rada Dragane Tošć, na odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
18 januar 2012
Tekst koji sledi je deo završnog rada Dragane Tošić na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
18 januar 2012
Valdorfska pedagogija, kao i antropozofski pravac na čijem temelju je razvijena, nastaje kao pokušaj da svetu pruži pomoć i podršku u svom daljem napretku. Kako je materijalistički pristup životu i pogled na svet „ugrozio i sadašnjost i budućnost“ (Steiner, 1997:56), u pedagogiji kao i u ostalim životnim sferama, bilo je neophodno razviti nove ideje koje bi pomogle opstanak i razvitak ne samo društva u celini, već i svakog njenog člana pojedinačno.
Sledi deo teksta završnog rada Dragane Tošić na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
18 januar 2012
Antropozofija je nastala kao rezultat višegodišnjeg duhovnog istraživanja od strane njenog osnivača Rudolfa Štajnera. Ono što je on u svetu uočio, prepoznao i spoznao, pretočio je u jedan pravac kojim je pružio mogućnost i drugim ljudima da odgovore sebi na pitanja o čoveku, prirodi ljudskih bića i životu uopšte, a na koja prirodna nauka, antropologija, kao i druge nauke nisu mogle da daju odgovor. Tom prilikom, antropozofija ne negira niti umanjuje doprinos tada prevladavajućih materijalističkih shvatanja i naučnih postignuća, već želi dodati jednu novu dimenziju tadašnjem pogledu na svet.
Tekst koji sledi je deo završnog rada Dragane Tošić na odeljenju za pedagogiju i andragogoiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Beograd, septembar 2011.
18 januar 2012
Rudolf Štajner, osnivač i do današnjeg dana najpoznatiji predstavnik Valdorfske pedagogije, rođen je 1861. godine u Donjem Kraljevcu, malom austrijskom mestu. Česte selidbe u detinjstvu, uslovljene prirodom posla njegovog oca (bio je šef železnice), pomogle su njegovo rano sazrevanje i osamostaljivanje, ali i podsticale radoznalost i želju za upoznavanjem stvari koje je sretao u svom okruženju. Selidbe su uslovile i stalno prekidanje osnovnog školovanja, pa je Štajnerovo rano obrazovanje podrazumevalo podučavanje kod kuće, gde je učitelj bio upravo njegov otac.
Tekst koji sledi je deo završnog rada Dragane Tošć, na odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
27 oktobar 2011
Posted in
Valdorf pedagogija
U subotu 15. oktobra je u Meljaku održan prvi celodnevni program praktičnih Valdorf aktivnosti koju vode Olja i Miša Petrović iz „Neven kuće“. Okupljanje polaznika radionice je zakazano za 10 časova. U mirnoj i opuštenoj atmosferi na koju su Olja i Miša vrlo ponosni započeli smo druženje uz pesmu. Pošto je za ovo druženje dogovoreno šivenje patuljaka i pravljenje fenjera za patuljke, pesme kojima smo započeli radionicu su bile sa tom tematikom.
27 oktobar 2011
U avgustu 2011. je u Beogradu održan prvi seminar Valdorf pedagogije za vaspitače, učitelje i roditelje. OVDE pogledajte tekst o tome, kao i snimke pesama i aktivnosti koje se mogu primenjivati u praksi. Na našem fejsbuk profilu možete pratiti vesti o dešavanjima u vezi sa daljim seminarima i radionicama u oblasti Valdorf pedagogije.
27 oktobar 2011
U Valdorf pedagogiji, razvoj ljudskog bića se posmatra u periodima od po 7 godina, a u smislu razvoja elemenata trojstva u ljudskoj prirodi – volje, osećanja i razuma. Po ovoj filozofiji, u svakom periodu razvijaju sve ove karakteristike našeg bića, ali je u svakom periodu središte u jednoj od njih.
Pogledajte ceo tekst OVDE
27 oktobar 2011
Odgajanje je u Valdorf pedagogiji shvaćeno kao zajednički rad učitelja i roditelja. Valdorf pedagogija je nezamisliva ako roditelji ne znaju i ne dožive na koji način njihova djeca uče i rade i ako i kod kuće ne potpomognu taj rad odgovarajućim ugođajem. Njen začetnik Rudolf Štajner kaže da je u klici biljke začetak budućeg života. "Dečji vrtić i roditeljski dom su vrt, deca u njemu cveće, a mi roditelji i odgajatelji, vrtlari koji njeguju i čuvaju biljke. Za to su potrebni strpljenje, blagost, ljubav. Čovek je jedino onde slobodan gde radi iz ljubavi, što je osnovni smisao Valdorf pedagogije."
Pogledajte ostatak teksta OVDE
